На самиту у Палати Србија министри разговарају о новим коридорима за снабдевање гасом и електричном енергијом, као и о јачању енергетске безбедности и отпорности система.
Други самит министара енергетике Србије, Северне Македоније, Грчке и Бугарске почео је данас у Београду, а главне теме биће јачање регионалних енергетских веза, нови коридори снабдевања гасом и електричном енергијом, као и јачање енергетске безбедности и отпорности система.
Самит је почео у Палати Србија пленарним састанком ресорних министра ових четири земаља и њихових сарадника.
Овај састанак, како је најављено, представља наставак првог министарског самита који је одржан 15. маја у Атини када су се четири земље сложиле да се енергетска безбедност, стабилност и отпорност система више не могу посматрати као национални приоритети, већ као заједнички регионални приоритети.
Планирано је да се након пленарног састанка новинарима обрате министарка рударства и енергетике Србије у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић, министар животне средине и енергетике Грчке Ставрос Папаставру, министарка енергетике Бугарске Ива Петрова и министарка енергетике, рударства и минералних сировина Северне Македоније Сања Божиновска, преноси Тањуг.
Ђедовић: Наредне недеље почиње полагање цеви за гасну интерконекцију између Србије и Северне Македоније
Министарка рударства и енергетике Србије у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је данас да ће наредне недеље почети полагање првих цеви на траси гасне интерконекције Србије и Северне Македоније, као и да је циљ да све буде завршено у првом кварталу 2028. године.
Ђедовић Хандановић је рекла новинарима, након Другог састанка министара енергетике Србије, Северне Македоније, Грчке и Бугарске који је одржан у Палати Србија, да ће полагање гасовода почети у дужини од првих пет од укупно 145 километара, у околини Врањске Бање.
„До краја октобра добићемо укупно цеви за неких 15 километара”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила и да је за остваривање планиране динамике неопходно да Србијагас настави да решава питања експропријације.
„Циљ Србије је да гасна интерконекција са Северном Македонијом буде завршена у првом кварталу 2028. године, док је са македонске стране најављено да би њихов део требало да буде завршен до средине или краја 2028”, казала је она.
Додала је и да би интерконекција између Грчке и Северне Македоније требало да буде пуштена у рад током 2027, што ће омогућити додатни правац снабдевања гасом и повезивање Србије и Северне Македоније са вертикалним гасним коридором.
Ђедовић Хандановић је говорећи о министарском састанку одржаном у Београду рекла да земље само кроз регионалну сарадњу, бољу повезаност и заједничко планирање могу да граде већу енергетску сигурност и стабилност.
Она је пренела новинарима да је данас са својим колегама разговарала о пројектима од значаја за цео регион, укључујући нове правце и коридоре за снабдевање гасом, електричном енергијом и нафтом.
Ђедовић Хандановић је рекла да је на састанку договорено да наредни самит буде одржан у Софији, као и да је план да се у будућности позову да се овом скупу прикључе и представници Румуније.
Према њеним речима, предстојећа зимска сезона биће изазовна за све, јер су цене енергената значајно порасле.
Прецизирала је да је цена гас достигла више од 780 евра за 1.000 кубних метара, да је цена барела нафте око 100 долара, док се цена електричне енергије креће између 180 и 220 евра по мегават-сату.
Ђедовић Хандановић је нагласила да Србија тренутно располаже са 707 милиона кубних метара гаса у резервама, што је рекорд у односу на претходне четири године и потврда да је наша земља добро планирала и припремала се.
Како је додала, веома је значајна свакодневна комуникација оператора преносних система и транспортера гаса, али и размена података о расположивим капацитетима, плановима ремонта и другим информацијама, како би се обезбедила стабилнија размена енергената.
Ђедовић Хандановић је подсетила и да је Србија завршетком гасне интерконекције са Бугарском добила могућност диверзификације праваца снабдевања гасом.
На данашњем самиту је према њеним речима, било речи и о изградњи Централно-балканског коридора, односно новог правца преносне мреже од 400 киловолти, који би требало да омогући сигурнију размену електричне енергије.
Додала је и да је разговарано и о повећању складишних капацитета, укључујући батеријска складишта и реверзибилне хидроелектране, ради веће интеграције обновљивих извора енергије у електроенергетске системе.
Ђедовић Хандановић је навела и да Бугарска и Грчка, као чланице Европске уније могу да помогну Србији и Северној Македонији у дијалогу са европским институцијама о питањима важним за енергетски сектор, укључујући прикључивање тржишту електричне енергије ЕУ и питања опорезивања емисија угљен-диоксида.
„Нема никаквог разлога да једна земља има вишкове, а да друга има мањкове и да се не обезбеди слободан проток електричне енергије”, рекла је она.
Како је нагласила када је реч о нафти и нафтним дериват учесници самита разговарали су о потенцијалним новим рутама снабдевања, укључујући правац који би повезао луку Солун преко Скопља са југом Србије.
Ђедовић Хандановић је рекла и да су котације дизела на Медитерану достигле 1.370 долара по тони што су веома високе цене.
Подсетила је и да је Србија прошле недеље почела да пушта на тржиште 5.000 тона дизела, како би стабилизовала доступност деривата и смањила притисак на цене, Преноси „Tanjug“.
politika.rs/nsuzivo.rs