Због прошлогодишње суше и ниских приноса кукуруза, бројни пољопривредници одлучили су да део својих парцела преоријентишу на озиме стрнине. Током јесени, у Пиротском округу пшеница је засејана на око 14.000 хектара, што указује да произвођачи ове сезоне полажу већа очекивања у ову ратарску културу.
Стручњаци истичу да ће правилна пролећна прихрана и нега биља бити кључни за добар принос и квалитет пшенице.
Променљиве температуре током зиме нису оставиле негативне последице на озиме усеве на подручју Пиротског округа. Напротив, како истиче Срђан Видановић, стручни сарадник Пољопривредне саветодавне службе Пирот, стање пшенице је ове сезоне значно повољније у односу на претходних неколико година. Стручњаци додају да правилна пролећна прихрана и нега усева могу додатно побољшати принос и квалитет пшенице.
– Ситуација је знатно боља него ранијих сезона. Имали смо продужену јесен и повољан распоред падавина, што је омогућило оптималне рокове сетве и добру припрему усева за зиму, истиче Срђан Видановић.
Усеви из касне октобарске и ране новембарске сетве тренутно се налазе у фази бокорења на више од 80 одсто површина. Током децембра и јануара забележене су солидне количине кише, уз кратак период снежног покривача, што је омогућило озимим културама неопходну физиолошку паузу и формирање потенцијала за добар принос. Око 20 одсто површина под пшеницом засечено је у децембру, па су ти усеви нешто слабије развијени, али и даље уредно напредују.
У наредном периоду пољопривреднике очекује пролећна прихрана.
– Уколико се користи Уреа (46% азота), препорука је унос око 70 килограма чистог хранива по хектару, што одговара количини од приближно 160 до 170 килограма Урее по хектару. Када је реч о амонијум-нитрату, препоручена количина је око 220 до 230 килограма по хектару, док се КАН може применити у количини од 250 до 300 килограма по хектару, посебно уколико се жели брже дејство. Други део прихране требало би обавити 30 до 40 дана касније, уз корекцију од око 100 килограма по хектару азотног минералног ђубрива, истиче Видановић.
У земљишту је тренутно присутна солидна количина влаге, а горњи и дубљи слојеви су добро повезани, што је, према речима стручњака, значајно другачија ситуација у односу на претходну зиму, када је пшеница из овог периода изашла са минималним залихама влаге и недовољно развијеним кореновим системом. Ове године усеви су добро развијени и имају реалан потенцијал за добар принос, оценио је Видановић.
snagajuga.rs