Пре двадесетак година смо веровали да је хипертензија болест одраслих људи, међутим, данас се бележи значајно већи број деце са повишеним крвним притиском.
Ово није само статистика – у свакодневној клиничкој пракси се открије бар једно дете са овим проблемом. Управо зато је важно да родитељи буду информисани и упознати са овим стањем.
Процене показују да од хипертензије болује између два и пет одсто деце у свету. Код млађе деце учесталост је мања (један-три одсто), док код адолесцената може достићи и до 30 одсто. То практично значи да једно од 25 деце узраста од 12 до 19 година има хипертензију, док чак свако десето дете има вредности притиска изнад нормалних за свој узраст.
Некада је код деце доминирала секундарна хипертензија (као последица других болести), али се данас све чешће сусреће примарна хипертензија. Овај помак је у великој мери повезан са порастом гојазности међу децом.
Гојазност као важан фактор ризика
Пораст телесне масе код деце постаје све израженији проблем. У Србији, као и широм света, број деце са прекомерном тежином стално расте, док је физичке активности све мање.
Према подацима из Србије, готово трећина деце узраста 7-14 година има вишак килограма, при чему је значајан проценат и гојазан. У последњих десетак година овај проблем је вишеструко порастао.
На глобалном нивоу, посебно забрињава чињеница да се гојазност јавља и код веома мале деце. Начин живота, исхрана и ниво физичке активности играју кључну улогу у овом тренду.
Колико је хипертензија код деце озбиљна?
Висок крвни притисак у детињству није безазлен. Ако се не препозна и не лечи на време, постоји велика вероватноћа да ће се наставити и у одраслом добу.
Код деце хипертензија може довести до:
– задебљања крвних судова,
– увећања срчаног мишића,
– поремећаја метаболизма (нпр. инсулинске резистенције),
– оштећења бубрега,
– промена на очном дну.
Све ово повећава ризик од озбиљних кардиоваскуларних болести касније у животу, попут инфаркта или можданог удара.
Фото: Енвато
Како препознати повишен крвни притисак код детета?
Хипертензија код деце често пролази без симптома и зато се назива „тихим проблемом“. Управо због тога је важно редовно мерење крвног притиска код деце старије од три године.
У већини случајева симптоми изостају, али се понекад могу јавити:
– главобоља (најчешће у потиљачном делу),
– крварење из носа,
– ређе се јављају и бол у грудима, сметње вида или поремећаји свести и захтевају хитну реакцију.
Дечаци чешће оболевају од девојчица, а проблем је израженији у адолесценцији, посебно код гојазне деце.
Узроци хипертензије код деце
Повишен крвни притисак може бити:
– примаран – без јасног узрока,
– секундаран – као последица друге болести.
Код млађе деце најчешћи узроци су: болести бубрега и мокраћних путева, хормонски поремећаји, урођене срчане мане (нпр. сужење аорте).
Код старије деце и адолесцената чешће се ради о примарној хипертензији, често повезаној са гојазношћу и генетском предиспозицијом.
Додатни фактори ризика укључују породичну историју болести, стрес, поремећаје сна, ниску порођајну тежину, као и пушење мајке у трудноћи.
Како се поставља дијагноза хипертензије код деце?
За разлику од одраслих, код деце се нормалне вредности крвног притиска одређују у односу на узраст, висину и тежину.
Дијагноза се поставља поновљеним мерењима у амбуланти, мерењем код куће или 24-часовним мониторингом (АБПМ), који даје најпрецизнију слику. Овај апарат мери притисак током целог дана и ноћи и помаже да се разликује стварна хипертензија од тзв. хипертензије белог мантила – повишен притисак само код лекара.
Лечење хипертензије код деце
Терапија зависи од узрока, али основни приступ укључује промену животних навика:
– здраву и избалансирану исхрану,
– смањен унос соли,
– редовну физичку активност,
– регулацију телесне масе,
– смањење стреса.
У блажим случајевима ове мере могу бити довољне. Уколико не дају резултате, уводи се терапија лековима, па је принцип сличан као код одраслих. У ретким ситуацијама потребно је и хируршко лечење (нпр. код одређених болести бубрега или крвних судова). Уколико се не приступи лечењу током детињства, постоји велика вероватноћа да ће дете имати повишен притисак и као одрасла особа.
Шта родитељи могу да ураде?
Најважнија је превенција, а она почиње већ у најранијем узрасту:
– правилна исхрана од детињства,
– подстицање физичке активности,
– ограничавање времена пред екранима,
– избегавање брзе хране и грицкалица,
– учење детета да једе када је гладно (без присиле),
– неговање здравих породичних навика.
Такође, важно је знати да код детета неће „само прерасти“ гојазност. Напротив, гојазна деца често постају гојазни одрасли.
Повишен крвни притисак код деце је све чешћи проблем, али уз правовремено препознавање и адекватне мере може се успешно контролисати. Родитељи имају најважнију улогу у превенцији, јер здраве навике које се усвоје у детињству остају за цео живот, пише 24.sedam
nsuzivo.rs