Програм стипендирања „Свет у Србији“ већ 15 година представља образовну и дипломатску иницијативу Србије у области међународне сарадње са нагласком на високо образовање, а ове године програм користи више од 650 полазника из 67 земаља света.
Пројекат је покренут као програм стипендирања студената из држава чланица и посматрача Покрета несвстаних земаља и његов основни циљ је развој образовне, културне и политичке сарадње Србије са државама Африке, Азије, Латинске Америке и других делова света са којима Србија традиционално негује пријатељске односе.
Програм реализују Министарство просвете и Министарство спољних послова, уз подршку Студентског одмаралишта Београд на Авали и студентских центара Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш.
Помоћник министра просвете Владимир Савић је казао да у овом тренутку програм користи 650 полазника из 67 земаља света.
„Сведоци смо на дневном нивоу, да се на многим меридијанима јављају нова жаришта, ратни сукоби, конфликти и поделе. Сам пројекат ‘Свет у Србији’ шаље потпуно другачију идеју и поруку. Ово је један мост између народа, између различитих меридијана, различитих култура, различитих држава са нашом матицом, Републиком Србијом“, рекао је Савић.
Додао је да је кроз овај пројекат до сада прошло више од две хиљаде полазника из преко сто земаља, као и да многи од њих по завршеним студијама остају у Србији, асимилирајући се у локалној заједници и желећи да се остваре професионално на нашем простору.
„Већ сад из тих редова имамо реномиране лекаре, али и електроинжењере и програмере. Они који одлуче да се врате у своју земљу са знањем које су понели из државе Србије, представљају и дају себи улогу малих амбасадора, јер остају у директном или индиректном контакту са нашим институцијама и компанијама и тај мост је нераскидива веза између њихове матичне државе и наше Србије“, рекао је Савић.
Он је нагласио да овај програм оснажује инострану репутацију наше државе на плану међународне сарадње, али и у едукативном и дипломатском пољу.
Савић је подсетио да се ових дана обележава 65 година од прве конференције Покрета несврстаних у Београду и указао да студенти који су аплицирали за овај пројекат долазе управо из земаља чланица Покрета несврстаних и земаља посматрача.
Право да конкуришу за програм „Свет у Србији“ имају грађани 127 земаља, а до сада је учешће узело више од 100 држава.
Савић је казао да су у програму тренутно полазници из 67 земаља, који у првој години свој боравка у Србији уче српски језик и културу, а након тога се, по завршеном завршном испиту из језика, опређељују за високошколске институције.
„У наставку они имају потпуну покривеност у смештајним капацитетима, у исхрани, али и у здравству. Такође, држава Србија прихвата њихова официјална документа потпуно бесплатно, признајући их при упису на њихове факултете. Имамо студенте на сва три нивоа студирања – у основном образовању, на мастер студијама и на докторским академским студијама. До овог момента држава Србија је за ову активност и иницијативу издвојила око 17 милиона евра“, рекао је Савић.
Он је навео да је досадашња пракса показала да су страни студенти у Србији највише афинитета показивали за студирање медицинских и техничких наука.
„У последње време имамо изузетно пуно полазника на агрокултури, на Пољопривредном факултету, али и на политичким наукама, што такође утиче на јачање политичке спреге између њихових земаља и наше државе“, рекао је Савић.
Он је нагласио да студенти долазе из државе које признају пун територијални интегритет Републике Србије дефинисан нашим Уставом.
Највећи део студената је током прве године свог боравка, док уче српски језик, смештен у студентском одмаралишту „Радојка Лакић“ на Авали, а како каже координатор програма „Свет у Србији“ Милош Радосављевић, тренутно се у одмаралишту налази 160 полазника програма, који долазе из Азије, Африке и Јужне Америке.
„Они једну академску годину уче српски језик управо овде у студентском одмаралишту. Њима је Влада Републике Србије и Министарство просвете обезбедило да похађају наставу српског језика, након чега по полагању испита уписују жељене факултете. Управо тај период када дођу у Србију, проводе овде учећи и упознајући се са нашом културом.
Трудимо се да будемо што бољи домаћини, да им олакшамо тај почетни боравак у нашој земљи, да најбоље савладају српски језик који ће им бити од користи за упис на факултете“, рекао је Радосављевић за Тањуг.
Навео је да се настава српског језика реализује преко Филолошког факултета Универзитета у Београду, као и да студенти имају активну наставу током свих радних дана свог боравка у студентском одмаралишту, од новембра до јула.
„Викенди су им слободни. Ту прилику користе да упознају и неке знаменитости како главног града, тако и Србије. Настава се одвија у једној академској години, где они стекну на крају и знање језика на Б нивоу, који им је довољан касније за упис факултета и похађање наставе на жељеним факултетима“, рекао је Радосављевић.
Навео је да је полазницима у одмаралишту на Авали обезбеђен пун пансион – доручак, ручак и вечера, уз поштовање свих правила нутритивне вредности прехране, али и верских, културних и других захтева студената.
Корисници програма стипендирања „Свет у Србији“ су за Тањуг навели да им није било лако да науче српски језик, али да им се наш језик, култура и живот у Србији допадају.
Једна од корисница овог програма је и Ештер Кришпин из Бразила, која ће на Факултету политичких наука у Београду уписати мастер програм из глобалних студија.Она се одлучила да студира у Србији, јер је желела да научи нови језик, као и да упозна теорије међународних односа које не долазе са запада.
„Српски је прелеп језик, тежак је и још увек правим грешке, али граматика је презанимљива и много ми се свиђа да учим. Мислим да је сваки језик жив и не треба да учите само са књигом, треба да идете напоље и да разговарате са људима на улици. Треба да знате и културу, то је најважнија ствар за мене“, рекла је Кришпин.
На питање шта јој се допада у српској култури, она је навела да јој се свиђају српски филмови, поготово оне које је режирао Емир Кустурица, као и да јој се свиђа српска музика.
„Људи су увек напољу и када пробате да говорите на српском, увек пробају да вам помогну и да вас упознају“, рекла је Кришпин.
Мастер студије на Факултету политичких наука жели да упише и Семјуел Секјере из Гане.
„Лепо ми је у Србији, упознао сам много нових људи и научио много о Србији и српској култури. Српски језик није лак, али волим да га учим. Срећан сам што сам овде и много сам захвалан на овој прилици“, рекао је Секјере.
Његов сународник Абдул Абубакар планира да упише мастер студије прехрамбрене технологије на Пољопривредном факултету у Београду, јер, како каже, жели да помогне у остваривању прехрамбрене безбедности своје земље.
„Српски језик ми је био тежак, али када сам учио језик имао сам дивне професоре – Анку, Анђелку, Томислава, Јовану и Катарину. Они су нам веома помогли и на часу и ван часа“, рекао је Абубакар.
Дафа Изулхак из Индонезије је навео да је српски учио и пре доласка у Србију и он је припремајући се за студије у нашој земљи читао научне чланке из друштвених наука и рачунарству на српском.
Он је рекао да жели да студира мастер универзитетски програм под називом „Рачунарство у друштвеним наукама“, као и да планира да се после дипломирања бави истраживањем економије у земљама у развоју Трећег света.
Нкосијензиле Дламини из Есватинија планира да упише основне студије на Економском факултету у Београду.
„Волим Србију много зато што су људи љубазни и волим да се шетам поред реке Дунав у Земуну. Српски језик ми је тежак зато што сам дошла у Србију касније, али много волим да учим српски“, рекла је Дламини.
Фејтфул Дан из Нигерије је навела да је срећна што учествује у програму „Свет у Србији“, додајући да је за њу то лепо и корисно искуство.
„Научила сам српски језик, упознала сам много нових људи и имала прилику да боље упознам српску културу“, рекла је Дан, која планира да упише рачунарство на Електротехничком факултету у Београду.
tanjug.rs/ nsuzivo.rs