Светски дан борбе против Хуманог папилома вируса (ХПВ) Србија дочекује са и даље недовољним обухватом вакцинисане деце, иако је реч о инфекцији која је директно повезана са развојем више врста малигних болести, али и у великој мери превентабилна, саопштило је Удружење пацијенткиња оболелих од рака материце и јајника „Проговори“.
Зато је ово удружење, како наводи, покренуло иницијативу да се вакцинација против ХПВ уведе у календар обавезне имунизације, као и да се током 2026. године у Србији заштити најмање 30.000 девојчица и дечака који до сада нису заштићени против ХПВ. Вакцина против ХПВ је у Србији бесплатна и доступна, али за готово четири године имунизације о трошку државе, у потпуности је вакцинисано укупно свега 50.952 деце и младих. Најновији подаци Института за јавно здравље „Батут“ откривају дубоке регионалне разлике, од Београда, Јужнобачког, Зајечарског, Борског и Моравичког округа са највишим обухватом, до територија Новог Пазара и Тутина, као и Пчињског и Јабланичког округа, који бележе забрињавајуће ниске стопе вакцинације.
Ови подаци јасно указују да ми и даље пропуштамо прилику да системски спречимо обољевање од карцинома грлића материце и других карцинома који су повезани са хуманим папилома вирусима, наводи се у саопштењу. „Заштитни знак наше кампање ‘Ти можеш све’ је падобран – симбол сигурности, заштите и слободе. Пре скока, хајде да заједно урадимо све што је потребно како би лет био успешан, миран и безбедан. На тој мисији ми из Удружења можемо много и радимо много“, каже Горица Ђокић из Удружења пацијената за борбу против рака грлића материце и јајника.
Према њеним речима, познато је да готово 90 одсто популације у Србији током живота дође у контакт са хуманим папилома вирусима, а сваког дана две жене изгубе живот од рака грлића материце, болести коју данас у великој мери можемо да спречимо. „Управо зато покрећемо ову кампању, али и иницијативу да током 2026. године у Србији буде заштићено најмање 30.000 деце која до сада нису вакцинисана против ХПВ. Иако имамо капацитет да годишње вакцинишемо и до 600.000 деце и младих, за скоро четири године вакцинисано је свега око 50.000 дечака и девојчица. И зато се поставља питање да ли смо спремни да заштиту наше деце поставимо као приоритет“, каже Ђокић. Подаци Института за јавно здравље “Батут” показују да је од почетка спровођења имунизације прву дозу вакцине против ХПВ примило укупно 36.184 деце узраста од 9 до 14 година, од чега је 27.235 у потпуности вакцинисано у складу са узрастом.
У старијој узрасној групи, од 15 до 19 година, прву дозу примило је 24.286 адолесцената, док је њих 18.959 завршило комплетну вакцинацију са три дозе. Од априла 2024. године омогућена је и вакцинација студената, узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. У овом програму прву дозу вакцине примило је 6.451 младих, док је 4.758 њих у потпуности вакцинисано.
– Имунизација је најефективнија и најбезбеднија мера превенције обољења изазваних хуманим папилома вирусима. Спроводи се као препоручена имунизација код деце од девет до 19 година живота, а првенствено код деце петих и седмих разреда основних школа, током спровођења превентивних (систематских) прегледа или уз обавезну ревакцинацију против дифтерије и тетануса, у организацији служби за здравствену заштиту школске деце, истакла је проф. др Верица Јовановић, в.д. директорке Института за јавно здравље „Батут“.
Како је навела, од јануара 2026. године, у складу са расположивим количинама вакцина, имунизација се може спроводити и код лица узраста од 19 до 26 година, као и код лица узраста од 27 до 45 година у складу са индикацијом постављеном од стране специјалисте одговарајуће гране медицине, у надлежним И/ЗЈЗ, службама за здравствену заштиту студената, односно у службама опште медицине код изабраног лекара. „Од почетка споровођења препоручене имунизације против ХПВ о трошку државе, закључно са 31.1.2026. године, апликовано је укупно 146.401 доза вакцине“, истакла је проф. др Јовановић.
Вакцина против ХПВ је најефикаснија када се прими на време, пре него што млада особа дође у контакт са вирусом, јер до инфекције може доћи већ при првом сексуалном односу. „Управо зато је важно да се деца вакцинишу у узрасту када су здрава и немају никакве симптоме. Ова вакцина се у свету примењује више од 15 година, дато је на стотине милиона доза и спада међу најбезбедније вакцине које имамо, без доказа о озбиљним нежељеним реакцијама. Важно је нагласити да ХПВ не погађа само девојчице, и код дечака може изазвати кондиломе, али и озбиљне карциноме пениса, аналне регије и главе и врата. Родитељи данас имају прилику да своју децу заштите на време и ту прилику не би требало да пропусте“, објаснила је др Јелена Митровић, начелница педијатрије у Дому здравља „Др Симо Милошевић“ на Чукарици.
Увођење ХПВ вакцине у календар обавезне имунизације додатно би унапредило информисаност и обухват, јер бисмо системски обезбедили да сви родитељи добију тачне и правовремене информације о њеном значају, каже др Митровић. Симбол кампање није остао само метафора – Мишо Божић, инструктор падобранства је подржао ову иницијативу и подсетио колико су припрема, сигурност и поверење кључни за сваки безбедан лет, баш као и правовремена заштита када је реч о здрављу.
– У падобранству не чекате проблем да бисте реаговали, безбедност почиње много пре самог скока. Детаљна обука, провера опреме, понављање процедура и развијање свести о ризицима саставни су део сваког тренинга. Управо та превентива прави разлику између безбедног доскока и озбиљних последица. Исто важи и за ХПВ, истиче он. Како указује, превентивно деловање кроз едукацију, редовне прегледе и вакцинацију представља кључну меру заштите здравља.
– Као што падобранац не скаче без припреме, тако ни друштво не сме занемарити превентивне мере када је у питању вирус који може имати дугорочне последице по здравље. Превенција није реакција, превенција је одговорност. Она је део система, део културе безбедности и део бриге о себи и другима, закључио је Божић.
k1.rs