Александра Кокотовић, уметница из Београда и учесница овогодишње Ликовне колоније у Сићеву, представила је у нишкој Галерији „Арт 55“ изложбу „Тишина која је научила да говори“. Поставка доноси интимну и универзалну причу о односу родитеља и детета, испричану кроз цртеже, скулптуре и пажљиво одабране материјале.
Цртежи представљени на изложби настали су као својеврсна унутрашња потрага за мапом једног света, а у средишту уметничке приче налази се ауторкина ћерка Уна Анђелина.
– Приказани цртежи овога пута инспирисани су само једном особом, што иначе није случај у мојим радовима. Били су довољни један лик, један поглед, једна линија, једна рука, један коњ и однос између њих. Тај однос изграђен је у тишини, а моја ћерка је особа која ме је научила да тишина није празнина – објашњава Кокотовићева.
Како истиче, реч је о једној од њених најважнијих изложби, управо зато што је настала из дубоко личног и интимног искуства, које истовремено носи универзалну поруку.
– Инспирација је однос родитеља према детету. Иако је та тема веома лична, она је уједно блиска сваком човеку – каже уметница.
Снага тешког материјала и нежност форме
Александра Кокотовић позната је по монументалним радовима, архитектонским структурама и металним конструкцијама. Контраст између снажног материјала и деликатности форме представља једно од главних обележја њеног стваралаштва.
– Метал је веома сиров и тежак материјал, док себе сматрам сензуалном и нежном особом. Управо ме привлачи могућност да од тако тешког материјала створим елегантне и нежне елементе. Мислим да тај однос проналази пут до публике – наводи она.
Иако се најчешће бави монументалним формама, уметница повремено прави стваралачке „излете“ у цртеж и сликарство, кроз које показује суптилнију страну свог уметничког израза.
Боравак на Ликовној колонији у Сићеву пружио јој је прилику да упозна колеге, оствари нове контакте и осети атмосферу Ниша.
– Већ сам се повезала са одређеним бројем колега и са публиком. Допадају ми се енергија и атмосфера Ниша. Ритам је спорији, али су људи пуни живота – истиче Кокотовићева.
Према њеним речима, за уметника је подједнако важан сваки сусрет са публиком, без обзира на величину града или културне средине.
– Сусрет са Нишлијом или Њујорчанином подједнако је важан. Никада не знате где ћете пронаћи снажну инспирацију. Понекад ћете у мањем месту чути много занимљивија питања него у великој метрополи презасићеној догађајима. Не сматрам да је Ниш мала средина – наглашава уметница.
Нова изложба наредне године у Нишу
Нишка публика имаће прилику да се са стваралаштвом Александре Кокотовић поново сусретне и наредне године, када је планирана велика изложба у Официрском дому.
Поставка ће обухватити монументалне инсталације, скулптуре и тродимензионалне слике на дрвету, настале употребом материјала пронађених у околини напуштених фабрика.
Ауторка металне елементе обрађује различитим хемијским процесима, након чега их излаже киши, сунцу и ветру како би
добили природну патину и изглед који одговара замишљеној композицији. Одабране делове затим повезује са другим материјалима и претвара их у нова уметничка дела.
– Попунићемо простор, али не волим да изложба буде пренатрпана. Важно ми је да свако дело дише – поручује Александра Кокотовић.
Њено стваралаштво најчешће се бави универзалним темама и просторима између физичког и метафизичког, унутрашњег и спољашњег света. Управо на тој граници настала је и изложба у Галерији „Арт 55“ – као лична прича у којој тишина престаје да буде празнина и постаје простор блискости, разумевања и уметничког израза.
View this post on Instagram
snagajuga.rs