Град Ниш начинио је важан корак ка већој инклузији увођењем тумача за знаковни језик на конференцијама за медије, чиме је по први пут омогућено да и глуви и наглуви грађани директно прате обраћања градских званичника.
Ова пракса покренута је на иницијативу градског руководства, у сарадњи са Удружењем глувих и наглувих, са циљем да се унапреди информисаност и равноправно учешће свих грађана у јавном животу.
Тумач знаковног језика Марија Крстић истакла је да је овај корак од великог значаја за заједницу особа са оштећеним слухом.
– Та сарадња је дошла од идеје Града Ниша, од самог градоначелника и његових сарадника, у договору са удружењем, како бисмо пружили што бољу информисаност глувим и наглувим грађанима. Веома је важно да и они добијају информације као и сви други, рекла је Крстић.
Она је нагласила да се на овај начин глуви грађани коначно осећају укључено у дешавања у граду.
– Ово им много значи, јер се осећају као део заједнице. Без тумача или титла, они су често принуђени да додатно траже информације, што им отежава свакодневицу, објаснила је она.
Према њеним речима, не постоји званичан регистар, али се процењује да око пет до шест одсто становништва има неки степен оштећења слуха, док у Нишу постоји око 400 регистрованих чланова удружења, уз велики број нерегистрованих.
Крстић је указала и на значај разумевања знаковног језика, који се разликује од говорног и има своје специфичности.
– Знаковни језик није исти као говорни, има своја правила и дијалекте. Често се дешава да се људи из различитих делова Србије теже споразумевају, рекла је она.
Говорећи о образовању тумача, Крстић је навела да велики број њих потиче из породица глувих особа.
– Ја сам и „КОДА“, дете глувих родитеља, и знаковни језик сам научила пре говора. То нам је природан језик и зато лакше разумемо потребе ове заједнице, истакла је она.
Она је додала да би већа укљученост институција и основно познавање знаковног језика код службеника значајно олакшали комуникацију и свакодневне процедуре за глуве особе.
– Било би добро да у институцијама постоје људи који познају бар основни знаковни језик, како би грађани могли самостално да обаве једноставније ствари, поручила је Крстић.
Иако савремене технологије помажу, како каже, њих углавном користе млађи, док су старије генерације и даље у неповољнијем положају.
Увођењем тумача за знаковни језик на јавним обраћањима, Град Ниш поставио је пример добре праксе и показао да инклузија и једнак приступ информацијама представљају важан корак ка друштву једнаких шанси за све грађане.
Марија Крстић је за сада једини тумач знаковног језика у Градској управи у Нишу и овим се жели подстаћи да и друге локалне самоуправе крену примером Града Ниша.
snagajuga.rs