У Крагујевцу је данас одржано прво јавно слушање о предлозима за измену четири изборна закона које је у скупштинску процедуру упутио посланик СНС Мирослав Петрашиновић, а који је на скупу истакао да се један од кључних предлога односи на то да бирач потписом може да подржи више изборних листа.
Петрашиновић је објаснио и да ће се изменама закона повећати капацитет чланова бирачких одбора путем обавезних обука за које ће они добијати потврде које ће важити три године.
Он је навео и да ће Републичка изборна комисија водити регистар обучених лица, указујући да ће одузимање потврде бити могуће ако је неко осуђен за кривично дело против изборног права или ако је поништено гласање на бирачком месту где је та особа била ангажована.
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе.
Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три дана.
Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.
Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.
Петрашиновић је казао и да ће овим изменама један бирач моћи да подржи више изборних листа, што је у складу са препорукама ОДХИР-а те да се брише члан за одбијање изборне листе због неправилности, наводећи да се сада оставља рок подносиоцу да то отклони.
У јавном слушању мишљења и ставове су изнели посланици владајуће коалиције и опозиције, као и професори Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Професор Правног факултета у Крагујевцу Срђан Ђорђевић навео је да би суштина Закона о избору председника Републике остала иста и када се не би овај закон допунио зато што, како је рекао, не представља садржину одредбе већ обавезу о поседовању важеће потврде о завршеној обуци.
Указао је да треба прецизирати језичку формулацију у изменама и допунама Закона о избору председника Републике, наводећи да се користи израз да лица која се именују у органима за спровођење избора морају да испуњавају услове.
Како је навео, органи за спровођење избора су РИК, локална изборна комисија и бирачки одбор те треба прецизирати да се мисли на лица која се именују у локалне изборне комисије, односно бирачке одборе.
Када је реч о изменама Закон о избору народних посланика, професор је указао да се у пракси може појавити проблем да неће бити довољно лица која су обучена за рад у комисијама и бирачким одборима, посебно у ситуацији када по службеној дужности буде поништено гласање, па онда самим тим престане чланство, односно престане да важи та потврда.
Предложио је допуну постојеће одредбе члана 13 Закона која би гласила: члан и заменик члана локалне изборне комисије, односно бирачког одбора, мора имати важећу потврду о завршеној обуци за рад у локалној изборној комисији, односно бирачком одбору.
Како је навео, то онда подразумева да и онај који предлаже таквог члана може предложити само онога ко има важећу потврду, у супротном, из формалних разлога биће одбачен такав предлог.
– Ову потврду добро би било допунити постојећом одредбом са јасном формулацијом да за секретара и заменика секретара локалне изборне комисије може да буде именовано само лице које има високо образовање у области правних наука као што сада пише, па додати и важећу потврду о завршеној обуци за рад у локалној изборној комисији, рекао је Ђорђевић.
Предложио је и одредбу која се тиче рокова везаних за Уставни суд.
– Јесте да се овим испуњавају препоруке ОДИХР-а, али је питање да ли у пракси, с обзиром на методологију рада Уставног суда, да ли је могуће да се у тако кратком року некада реши предмет који је врло сложен и компликован, а биће и таквих ситуација, па бих предложио да се формулише једна одредба којом се у изузетним ситуацијама, када је неопходно да се организује јавна расправа пред Уставним судом, овај рок ипак продужи на 30 дана, рекао је Ђорђевић.
Сматра и да би прописивање посебне одредбе која је везана за дигитализацију, односно могућност да се у овим ситуацијама електронски достави захтев за одлучивање о изборном спору, помогло управо тој ефикасности у решавању изборних спорова.
Посланица СНС Наташа Јовановић подсетила је да је први пут ОДХИР још 1997. године изашао са одређеним захтевима и препорукама за побољшање изборних процеса.
– Има ту и колега који су дуго као и ја у политичком животу и знају да су то биле неке и формалне и техничке ствари, али суштина је била у томе да претходна власт, нарочито она после 2000. године, није желела да се упушта у шири друштвени дијалог и да се изборни услови побољшају како би, пре свега због грађана Србије, њихово демократско право било апсолутно сигурно, што ове измене и допуне закона управо гарантују, рекла је Јовановић.
Посланик Социјалистичке партије Србије Марко Милошевић кандидовао је још једну тему на скупу која би се тицала едукације бирача и да би сви грађани требало да буду едуковани о томе шта уопште значи гласати и живети у демократији.
– Ми смо сви прихватили демократију као једну од врховних грађанских достигнућа, а често бежимо од чињенице да демократија неће да кандидује најбољег и најстручнијег и најисправнијег, него најпопуларнијег, рекао је, између осталог Милошевић.
Посланица Србија центра (СРЦЕ) Верица Милановић оценила је да промене неће поправити изборне услове, а посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ тврдио да се ове промене закона неће примењивати на наредним изборима.
Јавна слушања односе се на Предлог закона о допуни Закона о избору председника Републике, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Предлогу закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду.
Јавна слушања о сету закона које се тичу изборног процеса у складу са коначним препорукама Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) биће настављена сутра у Нишу, потом у Новом Саду и Београду, а организује их Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије.
tanjug.rs