У Србији више од 4.000 жена годишње оболи од гинеколошких карцинома

Foto: envato.com

Подели:

Више од 4.000 жена у Србији годишње оболи од гинеколошких карцинома, а најчешће су то рак грлића материце, ендометријума и јајника, речено је поводом Светског дана гинеколошких карцинома.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, рак грлића материце годишње се дијагностикује код више од 1.000 жена, рак ендометријума код око 1.400, док од рака јајника оболи око 800 жена.

Иако је реч о различитим болестима, заједничко им је да се често откривају у каснијим фазама, када су могућности лечења ограниченије.

Директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ Србије проф. др Александар Стефановић указао је да више од 70 одсто пацијенткиња са карциномом јајника у тренутку постављања дијагнозе има болест у трећем или четвртом стадијуму.

– Узрок настанка рака јајника и даље је недовољно познат, што ограничава могућности превенције. Зато је од кључне важности да жене редовно одлазе на гинеколошке прегледе, како би се болест открила у ранијој фази, рекао је Стефановић.

Он је навео да је хирургија основа лечења рака јајника, посебно код узнапредовалих форми болести, али да су развој генетског тестирања и циљаних терапија значајно променили приступ лечењу одређених група пацијенткиња.

Према његовим речима, посебно је значајно што је омогућена доступност терапије ПАРП инхибиторима и за пацијенткиње са ХРД позитивним туморима, а не само за оне са БРЦА мутацијама.

– На тај начин већи број жена добија могућност одговарајућег циљаног лечења, односно приближно 50 одсто новодијагностикованих пацијенткиња са карциномом јајника добија шансу за ову врсту терапије, што представља значајан корак ка равноправнијем приступу савременом лечењу, истакао је Стефановић.

За разлику од карцинома јајника, доступност иновативних терапија за карцином ендометријума и грлића материце у Србији је другачија.

Проф. др Аљоша Мандић из Института за онкологију Војводине навео је да савремена медицина код узнапредовалог карцинома ендометријума нуди нове могућности лечења, укључујући имунотерапију и комбинације имунотерапије и циљане терапије, али да је њихова примена у Србији ограничена због недостатка системског решења за доступност.

Он је указао да је код карцинома грлића материце држава препознала значај превенције кроз ХПВ вакцинацију, али да обухват вакцинацијом и даље није довољно добар.

– Превенција и рано откривање и даље имају важну улогу, посебно када је реч о раку грлића материце. ХПВ вакцинација и скрининг остају најважније мере за смањење ризика и раније откривање болести, рекао је Мандић.

Он је додао да је за жене код којих је болест већ дијагностикована неопходно обезбедити савремене могућности лечења, укључујући имунотерапију када је индикована.

Испред Удружења за борбу против рака јајника и материце „Проговори“ Горица Ђокић оценила је да увођење циљане терапије о трошку државе за жене са ХРД позитивним раком јајника представља важан корак и показује да савремене терапије могу постати доступне пацијенткињама у Србији.

Она је нагласила значај ХРД тестирања у избору одговарајућег лечења и поручила да би исти принцип требало применити и код других гинеколошких малигнитета.

– Једнак приступ не значи исту терапију за све, већ могућност да свака жена добије лечење које одговара карактеристикама њене болести, рекла је Ђокић.

Она је указала и на значај подршке пацијенткињама током целог процеса лечења, од информисања и дијагностике до избора и спровођења терапије.

Једна од пацијенткиња, 59-годишња жена која се лечи од карцинома јајника, навела је да је дијагнозу добила након што је приметила симптоме које је у почетку приписивала послу и свакодневним обавезама.

– Зато данас желим да поручим женама да слушају своје тело и да не одустају од редовних прегледа, чак и када се осећају добро. Не знам шта ме чека даље, али знам да желим да живим. Болест јесте део мог живота, али није мој цео живот, поручила је Илић.

Поводом Светског дана гинеколошких карцинома, стручњаци су указали да превенција, редовни прегледи и рано откривање остају од кључног значаја, али и да је за жене код којих се болест развије важно обезбедити приступ савременим терапијама у складу са карактеристикама њиховог тумора.

 

 

tanjug.rs