Суд јасно утврдио да Филозофски факултет није имао правни основ да оспорава одлуку о буџетским квотама – покушај да се судским путем доведе у питање статусна промена и оснивање Факултета српских студија доживео нови пораз
Управни суд одбацио је тужбу Филозофског факултета Универзитета у Нишу којом је ова високошколска установа покушала да оспори одлуку Владе Србије о броју студената који ће се у школској 2026/2027. години уписати на студијске програме који се финансирају из буџета Републике Србије.
Влада Србије је 2. јула 2026. године донела одлуку о броју студената за упис у прву годину основних струковних, основних академских и интегрисаних академских студија које се финансирају из републичког буџета на високошколским установама чији је оснивач Република Србија. Том одлуком у буџетске квоте Филозофског факултета у Нишу нису ушла места за студијске програме историје, србистике и руског језика и књижевности, будући да су ти програми, у складу са одлуком Владе о статусној промени, припали Факултету српских студија.
Филозофски факултет у Нишу је због тога поднео тужбу Управном суду, тражећи поништење одлуке Владе Србије. Међутим, суд је утврдио да за такву тужбу нису били испуњени законом прописани услови.
Управни суд се, пре свега, позвао на члан 99. Закона о високом образовању, којим је прописано да број студената за упис у прву годину студијског програма који се финансира из буџета, за високошколску установу чији је оснивач Република Србија, утврђује оснивач. Другим речима, одлука о буџетским квотама представља питање из надлежности Владе Србије као оснивача високошколских установа чији је оснивач држава.
Посебно је значајан део образложења пресуде који се односи на покушај Филозофског факултета да преко оспоравања буџетских квота посредно доведе у питање и статусну промену којом су историја, србистика и руски језик и књижевност издвојени из његовог састава и припојени Факултету српских студија.
Управни суд је подсетио да је чланом 43. Закона о Влади јасно прописано да Влада Србије одлуком оснива јавна предузећа, установе и друге организације, предузима мере и уређује питања од општег значаја, као и да одлучује о другим стварима за које је законом или уредбом предвиђено да их уређује одлуком.
Суд је, међутим, отишао и корак даље. У образложењу је наведено да оспорена одлука о броју студената није појединачни управни акт којим се непосредно одлучује о праву, обавези или на закону заснованом интересу Филозофског факултета као странке у управној ствари, већ представља општи правни акт којим се за школску 2026/2027. годину уређује систем високог образовања и утврђују уписне квоте у образовном систему.
Због тога, закључио је суд, нису били испуњени ни законом прописани услови за подношење тужбе ради поништаја ове одлуке.
Управни суд је своју одлуку засновао на члану 26. став 1. тачка 2. Закона о управним споровима, којим је прописано да ће суд тужбу одбацити ако утврди да акт који се тужбом оспорава није акт о чијој законитости се одлучује у управном спору.
Нови пораз у покушају оспоравања одлука државе
Одлука Управног суда представља још један озбиљан ударац покушајима Филозофског факултета у Нишу да судским путем доведе у питање одлуке Владе Србије које се односе на статусну промену високошколских установа и формирање Факултета српских студија.
Суштина судског образложења је недвосмислена: Влада Србије је, као оснивач високошколских установа, законом овлашћена да уређује питања од општег значаја у систему високог образовања, да оснива и гаси установе, врши статусне промене, или да утврђује број буџетских места. Истовремено, одлука о уписним квотама није појединачни управни акт којим је непосредно одлучено о праву или обавези Филозофског факултета, па самим тим није могла бити предмет управног спора на начин на који је тај факултет покушао да је оспори.
Тако је покушај да се преко тужбе против уписних квота преиспитују одлуке државе о организацији високог образовања завршен одбацивањем тужбе.
За Филозофски факултет у Нишу ово представља још један правни пораз у спору који је покренут након издвајања студијских програма историје, србистике и руског језика и књижевности.
Одлука Управног суда тиме је додатно потврдила да се питања организације система високог образовања, оснивања установа и утврђивања буџетских квота не могу преиспитивати у управном спору на начин на који је то покушао Филозофски факултет. Уместо судског поништења одлуке Владе, Филозофски факултет је добио јасно образложење суда због чега његова тужба није ни могла да буде предмет одлучивања о законитости оспореног акта.
snagajuga.rs