Данас политичар Драган Милић тврди да су рад викендом и укидање листа чекања, по којима се прославио, па брже-боље, на таласима те славе стрмоглаво улетео у политичку арену, били идеја његових млађих колега, а не његова.
Због чега се сада крије иза ове приче, није најјасније, јер је годинама у јавности истицао управо то, укидање листе чекања на нишкој кардиохирургији, као један од својих највећих успеха. Управо на тој причи изградио је велику препознатљивост, а затим и своју политичку каријеру.
Ипак, постоји један детаљ о којем се много мање говори, а који представља веома битну ствар када се погледају званични прописи.
„Када се листа чекања утврђује у организационој јединици клиничког центра, сагласност на одлуку о стављању пацијента на листу чекања даје се на нивоу те организационе јединице“, пише у пропису који је био на снази у време када је руководилац те клинике био Милић.
Драган Милић је тада руководио клиником у којој су листе чекања формиране и који је, према пропису, имао формалну улогу у поступку давања сагласности на стављање пацијената на листу чекања.
Долазимо, дакле, до закључка да је управо он одобравао и креирао те листе чекања. Није био неко ко је стајао са стране, без икакве везе са листама чекања.
А онда се доктор Милић магично појавио и укинуо их, па браво.
Та одговорност постојала је од почетка, да до листа чекања уопште не дође. Напротив, био је руководилац управо оне клинике у којој су листе чекања и настале.
Данас се поставља питање: На чему сте, докторе Милићу, заправо изградили причу о укидању листа чекања и на чијој муци сте градили своју политичку препознатљивост?
И на крају, докторе Драгане Милићу, остаје као питање оно најважније: Шта се десило са оним пацијентима који су можда ипак чекали мало дуже, док сте ви градили своју политичку каријеру?
View this post on Instagram
snagajuga.rs