Уместо претраживања полицијских станица и слободних термина на порталу еУправе, довољно ће бити да своје потребе опишу вештачкој интелигенцији.
То је најавио директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић, који је објаснио да је циљ да грађани електронске услуге убудуће користе кроз једноставан разговор са АИ асистентом.
Довољно ће бити да кажете шта вам је потребно
Како је Јовановић објаснио за РТС, грађанин ће моћи да се пријави на портал еУправе и једноставно затражи термин за замену докумената.
„Грађани ће се улоговати на портал електронске управе и рећи ће: „Молим те, дај ми у најближој полицијској станици, да ли могу да одем, да ми закажеш термин, да одем да заменим личну карту и пасош“. И добиће тај термин“, рекао је Јовановић за РТС.
Према његовим речима, прве услуге које ће функционисати на овај начин требало би да буду доступне до краја септембра.
„Сада ћете у том разговору са вештачком интелигенцијом све завршавати“, рекао је Јовановић и истакао да је „дигитализација та која уводи у ред јавну управу“.
Идеја је да грађанин више не мора сам да пролази кроз велики број менија и тражи одговарајућу услугу, већ да једноставно објасни шта жели да уради.
„Оно на чему радимо је да практично све услуге које се налазе на нашем порталу адаптирамо на коришћење вештачке интелигенције“, навео је Јовановић.
Како је додао, циљ је да корисник уз говорно или текстуално саопштавање потребе добије помоћ у проналажењу и коришћењу одговарајуће услуге.
„Уз говорно саопштавање шта вам треба, он припреми све и да користите услуге електронске управе. Мислим да ћемо до краја септембра и прве услуге пустити на тај начин“, најавио је.
АИ би могао да помогне и око уписа деце
Заказивање термина за личну карту и пасош требало би да буде само почетак.
Јовановић је најавио да би се исти принцип временом могао применити и на друге услуге јавне управе, укључујући упис деце у вртић или средњу школу.
Циљ је да грађани не морају да познају структуру портала и да знају где се која услуга налази, већ да кроз разговор са АИ асистентом дођу до потребне процедуре.
У Крагујевцу се гради центар за иновације
Јовановић је говорио и о завршним радовима на првој згради Иновационог дистрикта у Крагујевцу, чије се отварање очекује током септембра.
Идеја за изградњу овог комплекса настала је уз Државни дата центар и компаније које већ користе његове капацитете.
„За почетак, ту су велике ИТ компаније које закупљују простор и чувају своје податке. Већ шест година дата центар има тај комерцијални део и Орацле је једна од највећих ИТ компанија која закупљује простор“, рекао је он.
Како је објаснио, компанијама су потребни инжењери и стручњаци који ће бити у непосредној близини Дата центра, како би радили на одржавању опреме, али и развоју и тестирању нових решења.
„Замислите, у тој новој згради, улазите у Крагујевац и стоји натпис Орацле. То стварно постаје српска Силицијумска долина“, рекао је Јовановић.
Прва зграда требало би да буде само део већег комплекса. Иновациони дистрикт је замишљен као комплекс од девет зграда, које би требало да буду изграђене током наредних неколико година.
Друга зграда је, према његовим речима, већ при крају и планирано је да буде пуштена у рад почетком наредне године, док се у септембру очекује и полагање камена темељца за трећу зграду.
„Крагујевац постаје центар иновација и дигитализације“, истакао је Јовановић.
У комплексу и велики центар за информациону безбедност
У првој згради Иновационог дистрикта биће смештени и капацитети за информациону безбедност.
Јовановић је подсетио да у Државном дата центру већ ради Национални центар за информациону безбедност, 24 сата дневно.
„Ширимо тај центар и добићемо један велики, одлично опремљен центар у коме раде млади Крагујевчани са Универзитета у Крагујевцу, а биће отворен и за стручњаке из других делова земље“, казао је он.
Посебност овог пројекта је, како је навео, у томе што се део кључне заштите информационог система Србије налази управо у Крагујевцу.
Јовановић је додао и да би у оквиру комплекса у будућности могао да буде и универзитет, односно образовни капацитети усмерени ка рачунарским наукама.
„На крагујевачком универзитету немамо такав специфичан факултет намењен рачунарским наукама и то би било дивно да у том комплексу имамо и универзитет“, рекао је.
Стиже и трећи суперкомпјутер
Један од важних делова развоја ИТ инфраструктуре јесте и јачање суперкомпјутерских капацитета.
Јовановић је навео да тренутно постоји више од 500 различитих пројеката или налога који користе суперкомпјутере.
„Сада имамо више од 500 различитих пројеката или налога отворених на суперкомпјутерима. Дакле, то су млади научници који нешто раде на њима“, навео је он.
Како је додао, уговор за трећи суперкомпјутер већ је потписан. Машина ће имати 640 графичких картица, а вредност инвестиције износи 36 милиона евра.
Суперкомпјутер долази из Француске и требало би да буде испоручен до краја године.
Посебна пажња биће посвећена томе да се капацитети не користе само за потребе науке, већ и да буду доступни привреди.
„Свесни смо да док привреда масовно не крене да развија и користи софтвере базиране на вештачкој интелигенцији, нећемо имати довољно добар резултат у овој области“, наглашава Јовановић.
Оваква опрема захтева и посебне услове рада, пре свега због хлађења.
„Није довољно ваздушно хлађење, него је потребно да вода дође до самих чипова суперкомпјутера како би узела ту топлоту“, објаснио је он.
Додао је да се ради и на пројекту којим би се топлота настала радом суперкомпјутера предавала граду Крагујевцу.
АИ би могао да убрза и катастар
Вештачка интелигенција неће бити ограничена само на услуге еУправе.
Канцеларија за ИТ и еУправу разговара са Републичким геодетским заводом о примени нових технологија у катастру.
Једна од могућности јесте коришћење АИ за обраду великог броја ортофото снимака, али и убрзавање појединих административних поступака.
„Одређене радње које имају у администрацији катастра такође могу да се убрзају. Рецимо, тај другостепени поступак који имају у катастру сигурно може да се убрза уз коришћење вештачке интелигенције“, рекао је Јовановић.
Према његовим речима, иницијални план је већ направљен, а конкретни резултати очекују се ускоро.
„Дигитализација и служи томе да убрзамо јавну управу, да постане ефикаснија и економичнија, а вештачка интелигенција је прави пут на томе“, казао је он.
Јовановић: Човек мора да доноси одлуку
Иако АИ може значајно да убрза поједине процесе, Јовановић наглашава да његова примена мора бити праћена одговарајућим мерама безбедности.
Посебно је важно контролисати приступ базама података и начин на који се обрађују информације.
„Морамо да будемо сигурни да је та обрада на прави начин и, на крају крајева, да човек доноси одлуку, а не вештачка интелигенција“, нагласио је он.
Дата центар месечно бележи стотине хиљада напада
Јовановић је говорио и о сајбер-безбедности и броју покушаја напада на ИТ системе.
„Ми у просеку месечно у нашем дата центру имамо око 200.000 до 300.000 напада“, истакао је он.
Како је објаснио, због толиког броја покушаја напада није могуће да људи самостално анализирају све потенцијалне претње, због чега су потребни напредни алати.
Циљ је да се потенцијални напад што пре открије и уклони.
„Поставили смо одређене стандарде, а то је да се у року од максимално пет минута детектује такав интернет злонамерни напад, а да се у року од два сата отклони било каква претња“, казао је Јовановић.
bizportal.rs