Верници Српске православне цркве данас се сећају Светог Јакинта, дворјанина цара Трајана који је одбио да се одрекне Христа и пострадао 108. године.
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас молитвено обележавају дан посвећен Светом мученику Јакинту, младом хришћанину који је пострадао почетком другог века за време владавине римског цара Трајана.
Свети Јакинт био је дворјанин цара Трајана и потајни хришћанин. Према предању, када је цар са својим дворјанима приносио жртве идолима, Јакинт је одбио да учествује у тој свечаности због своје вере у Христа. Због тога је оптужен и изведен пред цара, који је покушао да га наговори да се одрекне хришћанства и поклони се идолима.
Јакинт је остао непоколебљив и пред царем је рекао:
„Ја сам хришћанин, Христа поштујем, Њему се клањам, и Њему приносим на жртву живу себе самог.“
Због одбијања да се одрекне своје вере, по царевој наредби био је мучен и бачен у тамницу. Према црквеном предању, војници су му ускраћивали храну и давали само оно што је било приношено идолима, али свети Јакинт није желео да се тиме храни. После осам дана проведених у тамници, преминуо је.
Предање говори да су тамничари након његове смрти видели два светла анђела у тамници — једног који је покривао тело мученика светлом одећом и другог који му је стављао венац на главу. Цела тамница, како се наводи у житију, била је испуњена светлошћу и мирисом.
У црквеним записима наводи се да је Свети Јакинт страдао 108. године, а његово страдање остало је сведочанство о истрајности у вери.
Тропар:
„Мученик Твој Господе, Јакинт, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.“
Према другом предању, Свети Јакинт је рођен од побожних родитеља Теоклита и Теониле у граду Амастриди. Још од детињства показивао је велику духовну ревност, а у житију се наводе и чуда која је чинио призивањем имена Христовог.
Посебно се помиње догађај када је, видевши идолопоклонике како се клањају једном дрвету, у својој ревности посекао тај идол. Због тога је ухваћен и одведен пред градске старешине, где је мучен, а потом бачен у тамницу, у којој је предао душу Богу.
У предању се такође наводи да су се на његовом гробу догађала чуда. Сваке године, на дан његовог празника, када су се верници окупљали на богослужењу, из гроба се појављивао прах који је епископ сакупљао и делио верницима, а који је, према веровању, помагао у исцељењу телесних и душевних болести.
kurir.rs