Градска организација Удружења војних пензионера у Нишу обележава 33 године постојања. Председник удружења Небојша Живковић за наш портал говори о решавању кључних питања, модернизацији српске војске и материјалном положају ове популације.

Градска организација Удружења војних пензионера Ниш постоји и ради већ 33 године. Основана са циљем да заштити и унапреди статус људи који су животни и радни век посветили одбрани отаџбине, ова организација је прошла пут од најтежих кризних времена деведесетих до данашњег периода стабилности.
Председник нишког удружења, Небојша Живковић, подсећа на саме почетке рада и околности у којима је организација настала:
– „Удружење је основано у врло незгодно време – 1993. године. Осим што је та година била чувена по незапамћеној хиперинфлацији, то је било турбулентно време ратова. Одлучили смо да тада формирамо удружење управо из разлога да би војни пензионери имали одређену сигурност везану за свој статус, јер њихов статус до тада није био решен. Данас су многа питања решена, а у току је и решавање стамбених питања појединаца.“

Модернизација Војске Србије: Напредак какав се памти још од Титовог доба
Говорећи о стању у систему одбране, Живковић прави паралелу са прошлим временима, истичући да су улагања у војску у последњој деценији пресудно променила безбедносну слику земље.
– „У време које ми памтимо, Тито је улагао у војску. После њега, до председника Вучића, готово нико није улагао у војску на тај начин – сви су улагали у друге сфере. У време његовог мандата изузетно много је уложено. То се можда не види на први поглед, али када погледате војну параду, јасно видите шта је све купљено.“
Живковић наглашава да је наоружање и опрема набављана са свих страна света:
– „Купљено је и од Француза, Американаца, Руса, Кинеза и Енглеза. То су савремена средства, изузетно модерна за наше услове. Као војник – а једном војник, заувек војник – захвалан сам председнику што је толико урадио за ојачавање војске. Од 2000. до 2012. војници нису имали основне ствари – униформе су биле старе, поцепане и похабане, фалиле су чизме. Права модернизација кренула је од 2016. године и осетила се у сваком смислу: од чизама и униформи до најсавременијих средстава одвраћајућег карактера за сваког ко би помислио да изврши агресију.“

Материјални статус: „Пензионер данас не мора да пребира по џеповима“
Осврћући се на питање материјалног положаја и бриге државе о војним пензионерима, Живковић наводи да су разлике између различитих периода очигледне, говорећи из сопственог искуства две деценије проведене у пензији:
– „Држава је улагала у војно-пензионерски фонд како би војни пензионери били задовољни својим статусом. Циљ је да када војни пензионер изађе на улицу или уђе у продавницу, не мора да пребира по џеповима и размишља да ли има довољно новца да плати оно што узме. То је огроман искорак у односу на период пре 2012. године. Пензионер сам од 2006. и проживео сам оба периода — разлике су очигледне. Чак и када је држава од 2014. до 2018. умањивала пензије и плате ради фискалне консолидације, све је то касније враћено и надокнађено. Не бих могао да разумем да неко данас каже да није задовољан, јер то једноставно не одговара истини.“
Друштвени развој и инфраструктура корисни свим грађанима
На коментаре и тезе које се понекад могу чути у јавности – да се актуелна власт доминантно ослања на подршку старије популације – Живковић гледа из прагматичног угла, наглашавајући да инфраструктурни напредак земље превазилази потребе било које појединачне категорије становништва:
– „Војни пензионери не путују свакодневно ауто-путевима, не иду у вртиће, а у Нишу имамо нашу Војну болницу којој примарно гравитирамо. Све оно што се гради и модернизује у земљи много више користе сви остали грађани Србије, пре свега млађе генерације. Напредак је очигледан и резултати говоре сами за себе“, закључује председник Удружења војних пензионера Ниш.

snagajuga.rs