Са непуних 18 година постао је најмлађи добитник највишег признања Града Ниша, а потом су уследиле Светосавска награда, признање „Млади херој Србије“ и бројна друга одликовања. Иза Јована Милића данас су године хуманитарног рада, подршке младим талентима, Форум младих научника, искуство у локалној политици, образовање у области машинства и међународних односа, али и рад у Министарству науке, технолошког развоја и иновација.
Када је као ученик Машинско-техничке школе у Нишу почео да ниже награде на такмичењима и покреће прве омладинске иницијативе, мало ко је могао да претпостави колико ће различитих области стати у наредних петнаестак година живота Јована Милића.
Од школских клупа и ученичког предузетништва, преко хуманитарног рада и промоције младих научника, до државне управе и међународних односа – његов пут није ишао само једним правцем.
Једна од прекретница стигла је веома рано. Као ученик трећег разреда Машинско-техничке школе постао је најмлађи лауреат Награде „11. јануар“, највишег признања Града Ниша. Уследила су и друга признања, међу којима Светосавска награда Министарства просвете, награда Фондације „Карић“, студентско признање Француско-српске привредне коморе и признање „Млади херој Србије“.
Ипак, награде су само један део његове биографије.
„Нађи Раула“ – прича која траје 15 година
Посебно место у Милићевом раду има Хуманитарна организација „Нађи Раула“, настала још у време када је био веома млад. Организација носи име Раула Валенберга, шведског дипломате и хуманисте који је током Другог светског рата постао симбол храбрости и спасавања људских живота.
Оно што је почело као омладинска идеја временом је прерасло у платформу кроз коју су промовисани и подржавани млади људи, ученици, студенти, таленти, научници и хуманитарци.
Ове године „Нађи Раула“ обележава 15 година постојања – јубилеј који истовремено представља прилику за осврт на генерације младих којима је организација током година пружала подршку.
Из истог окружења израстао је и Форум младих научника, једна од најпрепознатљивијих Милићевих иницијатива. Сам Милић је раније објаснио да је Форум започео као иницијатива ученика Машинско-техничке школе у Нишу, са намером да талентовани млади људи добију подршку, простор да представе своје резултате и прилику за размену идеја и знања.
Форум је временом прерастао школске оквире. На 11. издању, одржаном 2026. године у Научно-технолошком парку Ниш, наведено је да је кроз ову идеју прошло више од 60 говорника, док је број посетилаца током година премашио 5.000.
Тако је једна ученичка замисао постала традиционално место сусрета младих који своју будућност виде у науци, технологији, иновацијама и стваралаштву.
– Ми смо Форум младих научника покренули као ученици техничке школе у Нишу.Неколицина нас, одличних ученика, је било разочарано, јер нисмо имали пара да одемо на Олимпијаду роботике, која се те године одржавала у Загребу. Онако млади и бунтовни рекли смо – епа, направићемо сличан догађај у нашем граду и приморати градске оце да нам помогну. Успели смо захваљујући тадашњем председнику Скупштине града. На његову иницијативу формиран је Фонд за младе таленте у Нишу. Од другог Форума, а недавно је одржан 11-ти, почели смо да промовишемо и младе научнике из иностранства, мада нам је фокус на српске научнике – говори нам Јован Милић.
Од младог талента до рада за младе таленте
Можда је најзанимљивији круг у његовој досадашњој биографији управо прелазак из позиције младог човека коме је подршка била потребна у позицију онога ко учествује у стварању система подршке за друге.
Милић је професионални пут наставио у Министарству науке, технолошког развоја и иновација. Званични извори Министарства бележе његов рад као посебног саветника министарке др Јелене Беговић, као и учешће у активностима усмереним ка младим научницима и иновационом екосистему.
Управо ту се на известан начин спајају различити делови његовог пута – техника, наука, рад са младима, институције и међународна сарадња.
Награда „Светислав Милић“ – идеја која је постала жива задужбина
Посебан део приче представља Награда „Светислав Милић – младима од срца“, настала из студентске идеје и замисли да се препознају они који својим знањем, радом, хуманошћу и резултатима заслужују да буду видљиви.
Суштина те идеје није само у уручењу признања. Она почива на намери да се успешним младим људима покаже да њихов труд не остаје непримећен и да постоји заједница спремна да стане иза њих.
У том смислу, награда је временом добила карактер својеврсне живе задужбине – уместо споменика од камена, идеја је да трајни траг остане кроз људе којима је пружена подршка.
– Ову живу задужбину покренули смо ми, студенти Машинског факултета у Нишу, 2019 године. Награду Светислав Милић младима од срца, која је настала по узору на Кјото награде у Јапану, додељујемо сваког новембра на великој сцени Народног позоришту у Нишу, уз свесрдну подршку града, и сваке године у Ниш долазне најбољи млади и талентовани људи из читаве Србије, а ја се надам да ће једнога дана бити и из целог света. Мислим да ми као град постајемо препознатљиви као средиште и центар у који долазе млади и талентовани људи из целог света, каже Јован Милић.
Тридесет година живота, петнаест година активизма
Јован Милић је недавно прославио 30. рођендан. Када се његов досадашњи пут посматра од првих средњошколских успеха до данашњег професионалног ангажмана, број признања – више од 150 диплома, награда и признања са различитих такмичења и од организација и фондација – можда делује најупечатљивије. Али није, зато што је његово ангажовање у пракси, много важније од признања.
– Радио сам до августа прошле године као шеф кабинета Министра науке, и захвалан сам на тој прилици и могућности да се ту развијам и да ту негде допринесем развоју нашег екосистема. У Министарству науке сам радио са министарком Јеленом Беговић, са којом сам имао част да будем ангажован на довођењу ЕКСПА у Србију. Путем науке сам и наставио своју каријеру и мило ми је када сада погледам и видим како градоначелник Драгослав Павловић ради са младим талентима. Управо то је био мој циљ – да неки млади и образовани људи имају лакши пут у свом напредовању од мене, каже Јован.
Ово је, дакле, прича о петнаестогодишњаку који је почео са идејом да окупља и помаже људима, средњошколцу који је постао најмлађи лауреат највишег градског признања, студенту који је покретао нове иницијативе и младом човеку који је прошао пут од локалног активизма до државних институција.
И можда је управо зато питање „где је Јован Милић данас“ мање питање о функцији, а више о томе шта је остало од снова са којима је кренуо.
После петнаест година, неке од тих идеја данас имају своје институције, награде, форуме и нове генерације младих људи које настављају да их носе.
А пут од машинске школе у Нишу до света науке и међународних односа показује да каријера не мора да стане у једну професију. Понекад је њена најважнија нит управо оно што је постојало на почетку – жеља да се знање и прилика које је неко добио једног дана пренесу другима.
View this post on Instagram
snagajuga.rs