Инклузивни кафић „Звуци срца“ у Нишу показује како особе са инвалидитетом и тешкоћама у развоју, уз одговарајућу подршку, могу да раде, напредују и буду активни чланови заједнице. У овом јединственом простору тренутно је ангажовано деветоро младих, док још неколико њих пролази обуку.
Иза приче о нишком кафићу „Звуци срца“ стоје љубав, упорност и жеља да млади са тешкоћама у развоју добију прилику да покажу своје способности. Соња Ранђеловић у ову мисију ушла је вођена личним искуством, као мајка детета са аутизмом.
– Ова прича је за мене првенствено почела као животни позив. Када вас води велика љубав, желите да помогнете свом детету на најбољи могући начин, али и другој деци. Касније је све то прерасло у нешто што ме свакодневно испуњава, јер смо пружили прилику и другим младима и њиховим породицама – каже Ранђеловић.
Место на којем показују своје потенцијале
Кафић је постао сигурно место на којем млади могу да се друже, раде, стварају и развијају своје способности. Истовремено, грађани имају прилику да их упознају и увере се да, уз одговарајућу подршку, могу успешно да обављају бројне послове.
– Овде су пронашли своје место, где могу да напредују и покажу своје потенцијале. Пружамо им прилику да их људи виде, да разбијамо предрасуде које још постоје и да грађани схвате да и они имају своје место у заједници – истиче Ранђеловић.
Према њеним речима, права инклузија не подразумева само повремено окупљање и дружење, већ прихватање и равноправно учешће у свакодневном животу.
– Ово није само место на које ће они доћи, седети и забављати се. Права инклузија је да буду прихваћени. Овде свакодневно живимо инклузију – наглашава она.
Млади су у кафићу ангажовани од 10 до 22 часа, у складу са распоредом и индивидуалним могућностима. Неко ради три, неко четири, а неко шест сати. Њихов напредак се прати, а радно време постепено повећава када се процени да су за то спремни.
Рад им доноси самопоуздање и осећај припадности
Током годину и по дана рада, приметне су значајне промене у њиховом понашању и односу према обавезама. Постали су одговорнији, научили су да поштују колеге и особе које им пружају подршку, али и да боље функционишу у радном окружењу.
– Највећа вредност ове приче јесте то што се ови млади људи осећају као корисни чланови друштва. Схватили су одговорност и научили да поштују своје колеге и обавезе. Свако има право на рад, дружење и нормалан свакодневни живот, па тако и они треба да добију прилику да покажу шта знају – поручује Ранђеловић.
Концепт кафића у потпуности је прилагођен запосленима. Посетиоци пиће не плаћају по утврђеном ценовнику, већ остављају донације, од којих се младима обезбеђују зараде.
Колико им значи новац који су сами зарадили, Соња објашњава примером свог сина. Када је једном приликом заборавила да му преда коверту, питао ју је: „А где је моја плата?“
– Материјалне ствари им можда нису најважније, али када знају да су нешто зарадили својим радом, то им много значи. Што их више активирамо, биће ефикаснији и одговорнији. Не треба их превише штитити, већ подстицати да раде, јер ће тако развијати нове способности – објашњава она.
За свакога је потребно пронаћи одговарајући модел
У „Звуцима срца“ полази се од тога да је свака особа другачија, због чега се задаци и обим ангажовања прилагођавају њеним способностима.
– Потребно је да за свакога пронађемо одговарајући модел рада, јер су сви различити. Уз подршку и помоћ, они заиста могу да раде – додаје Ранђеловић.
Поред рада у кафићу, планира се увођење додатних садржаја како би било укључено још младих. Они који су вешти у цртању и ручном раду моћи ће да учествују у изради мотива за мајице, шоље и цегере, док ће други бити ангажовани у складу са сопственим интересовањима и могућностима. У плану је и стављање кухиње у функцију.
Подршка Града и надлежних министарстава
Ранђеловић истиче да кафић има добру сарадњу са Градом Нишом, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарством за бригу о породици. Уз подршку Града обезбеђена је и башта, која је додатно оплеменила простор.
Инклузивни кафићи овог типа постоје и у Београду, Новом Саду, Панчеву, Суботици и на Златибору. Ипак, нишки „Звуци срца“ представљају једино место у граду на којем грађани могу свакодневно да виде особе са инвалидитетом и тешкоћама у развоју како раде и доприносе заједници.
– Ову причу пре свега треба да разумемо и подржимо као људи. Ово је једино место у Нишу на којем они могу свакодневно да се виде како раде и доприносе. Хвала Богу, све иде у добром правцу – закључује Соња Ранђеловић.
View this post on Instagram
snagajuga.rs