Језеро Газиводе је вештачко језеро настало 1977. године преграђивањем реке Ибар у њеном горњем току.
Језеро се истовремено налази у општини Тутин, у југозападној Србији, и у општини Зубин Поток, на северу покрајине Косово и Метохија.
Значај овог језера већи је него што можемо да замислимо, јер његова вода скрива историјско и културно благо и представља непроцењиву ризницу српске културне и историјске баштине. Наиме, када је језеро настало почетком седамдесетих година, исељено је и потопљено 14 српских насеља, а са њима и остаци двора чувене српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, кула звонара из 13. века висока седам метара, две средњовековне цркве, девет римских некропола, чак и дрвене колевке, као и други споменици који сведоче о средњовековној, али и много старијој историји тог подручја.
Захваљујући својим напорима и изузетном залагању, доктор дигиталне уметности и редитељ Душан Јововић окупио је међународни тим истраживача који је у дубинама језера Газиводе открио фасцинантне ствари. Душан је 2018. године поводом овог истраживања снимио документарно-играни филм „Газиводе, путевима Јелене Анжујске“.
– Желео сам да укажем на то шта имамо на Косову и Метохији, с обзиром на то да наш народ врло мало зна о наслеђу које имамо у покрајини, док други, чини ми се, то боље знају. Имао сам прилику да разговарам са јерусалимским патријархом, који ми је рекао: „Срби, Косово и Метохија није ваше, оно вам је дато од Бога на чување“, и то је најлепша реченица коју сам чуо о овом простору – рекао је Јововић за Танјуг, преноси РТС.
Значајно археолошко налазиште је пола века под водом
– Пронашли смо српске куће из 19. века које су остале нетакнуте. Невероватно је када уђете у куће и видите да је остао сав намештај, чак и дрвене колевке, што говори којом су брзином напуштали своје куће бежећи од Турака – испричао је Јововић током рада на свом филму.
У дубинама језера Газиводе налазе се и остаци двора краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша I и мајке краљева Драгутина и Милутина, ктиторке чувеног манастира Градац. Оно по чему је ова владарка била посебно значајна јесте и чињеница да је основала прву школу за жене на Балкану.
– Ми имамо нешто што нико на целом свету нема. Пре Ђота, ренесанса се десила на нашим просторима. Испод Газивода се налази двор Јелене Анжујске, прва „школа за даме“ коју је она изградила, римска гробља и римски путеви, неколико средњовековних цркава, тврђаве и више од девет некропола. Ми смо народ који је дозволио да се без икаквих проблема све то потопи, а знали смо шта имамо. Недопустиво је да пустимо да то нестаје пред нашим очима, а да увек налазимо неки разлог због кога то није могуће заштитити или макар истражити како треба – нагласио је Јововић и додао:
– Јелена је била владарка која је изнела културу са двора, у време када је, рецимо, жена у Великој Британији била монета.
Круна Јелене Анжујске, реконструкција у Историјском музеју Србије према фресци из манастира Сопоћани.
14 српских насеља комунисти су принудно иселили.
Одлука да се потопи котлина у којој су се налазила српска села и остаци двора Јелене Анжујске донета је на брзину. За принудно исељавање српског живља, које је одвожено у камионима, били су задужени војска, полиција и УДБА.
– За мање од шест месеци одлучено је да се изгради језеро, а да би се добили услови за потапање, морао се прво послати археолошки тим на то подручје. Требало је испитати 25 километара, а посао је урађен за само три месеца. Тим су чинили Албанци и Срби, забележено је око 30 локалитета, а онда је одједном половина те документације, у којој је било пописано шта је све доле нађено, нестала. И саграђено је језеро, а средњовековна богатства потпуно су заборављена и потопљена, рекао је за Ало Душан Јововић.
– То је урађено намерно и организовано великом брзином, уз непотпуне дозволе Завода за заштиту споменика културе. Без озбиљне припреме терена урађена је документација да би се тај простор потопио. Тих 14 искључиво српских насеља принудно је и великом брзином расељено, али не у Приштину или Пећ, већ у Краљево, Крагујевац или Смедерево, напомиње Јововић.
Историчарка Невена Ковачевић је на Инстаграм страници „Путевима српске историје“ својевремено подсетила на српско историјско благо које се налази под његовом водом.
– Мало је познато да је Србија имала школу за жене коју је створила средином 13. века краљица Јелена (супруга краља Уроша I, а мајка краљева Драгутина и Милутина). Ова школа била је у близини задужбине краљице Јелене – манастира Градац. Школа је била потпуно бесплатна, а са краљицом су и монахиње подучавале девојке које су је похађале. Овде је краљица Јелена имала и свој двор. Све наведено је до 1977. године било очувано, преживело је и османска рушења и многе ратове, али није преживело комунистички режим. Све је ово потопљено због језера Газиводе и бране, а данас се испод језера могу видети остаци ових објеката, истакла је Невена Ковачевић.