Пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић, некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије Војске Југославије, у подкасту „Тврђава“, у издању портала „Снага југа“, говорио је о стратешком значају Ниша и југа Србије, одбрани Косова и Метохије 1999. године, војничкој части и тактици којом су припадници Приштинског корпуса чували своје положаје. Посебно емотиван део разговора посветио је погинулим саборцима, изградњи спомен-обележја у Нишу и поруци младим генерацијама да чувају слободу, историју и сећање на оне који су дали животе за отаџбину.
Говорећи о историјској улози Ниша као седишта Треће армије Војске Југославије, генерал Владимир Лазаревић нагласио је да југ и југоисток Србије имају изузетан стратешки значај за одбрану земље.
Он је подсетио да је зона одговорности Треће армије обухватала велики део источне и јужне Србије, укључујући и Косово и Метохију, због чега је ова војна формација имала посебну улогу у систему одбране тадашње државе.
– Са војног аспекта ту нема никакве дилеме. Ово је простор, ово је део наше земље прелепе, који сте малопре назвали југом Србије. Можда је југ, можда је, као у питању Треће армије, југоисточни део – рекао је Лазаревић.
Генерал је подсетио и на период након 2000. године, када су спроведене организационе промене у војсци и укинуте армијске и корпусне формације.
– На моју жалост, ја сам био последњи командант Треће армије, јер је нека сила неразума, по мени, одлучила да после 2000. године не постоје више армије, и укинута је Трећа армија – навео је Лазаревић.
Према његовој оцени, укидање тих формација није било добро са војног аспекта, посебно имајући у виду географски и стратешки положај југа Србије.
– Овај наш простор, југ, југоисток Србије, део је јединствене Србије, раскрсница догађаја, путева и једноставно стратешки значајан простор. Зато се та групација која је била овде, Трећа армија, звала стратешка групација, јер је покривала стратешке интересе у овом делу земље – објаснио је генерал.
О НАТО бомбардовању и историјском памћењу
Током разговора Лазаревић се осврнуо и на различита тумачења догађаја из 1999. године, истичући да је, према његовом мишљењу, важно да се о НАТО бомбардовању говори на основу историјских докумената и сведочења учесника.
Критиковао је употребу израза „кампања“ за војну интервенцију НАТО-а, наводећи да тај термин, према његовом ставу, не одражава тежину догађаја.
– Они који су и власт чинили у земљи Србији називали су то кампањом, као да је кампања брања шећерне репе у Војводини, кампања или партијска политичка кампања. Каква кампања? То је злочиначка агресија на нашу земљу – поручио је Лазаревић.
Говорећи о поступцима пред Хашким трибуналом, изнео је и тврдње о доказима које је, како каже, одбрана достављала у вези са злочинима над Србима и употребом муниције са осиромашеним уранијумом.
Према његовом сведочењу, ти материјали нису добили одговарајући третман пред судом.
Генерал је нагласио да сматра да је потребно више говорити о догађајима из тог периода, посебно међу младима који нису били рођени у време бомбардовања.
– Моја порука је: људи, погледајте шта се дешавало, прочитајте нешто, погледајте, распитајте се, немојте против своје земље да радите – рекао је Лазаревић.
Млади морају да имају прилику да упознају историју
Лазаревић је истакао да је током претходног периода у Нишу организовано више трибина посвећених одбрани земље, на којима су учесници ратних догађаја говорили о својим искуствима.
Присетио се сусрета са једном женом која му је, након трибине, пришла и рекла да су је сведочења толико потресла да је осетила спремност да и сама стане у одбрану земље.
– После једне од тих трибина једна дама, једна госпођа у белом мантилу, пришла ми је и рекла: „Генерале, када сам ово чула, ја сам спремна сада да идем са вама да бранимо земљу.“ Чекајте, није дошло до тога да бранимо земљу. Али толико је она разумела поруке из те приче – испричао је генерал.
Он је навео да се, поред документарних филмова, ради и на научној студији о одбрани земље, уз намеру да прикупљена сведочења и документација буду доступни широј јавности.
– Радимо и научну студију. Покушаћемо преко Министарства и Генералштаба да ту буду и брошуре, да буду уџбеници за наше војне школе, али и за остале школе – навео је Лазаревић.
„Напред, за мном!“ – команда која је обележила његово командовање
На питање шта за њега представља истинска војничка част, генерал Лазаревић подсетио је на команду која је, како је рекао, постала један од препознатљивих симбола његовог ратног командовања.
– Прво, ова команда јесте, то су борци разумели. Она каже: „Напред, за мном!“ Напред крећемо, али за мном. То је непобитна истина ратна – нагласио је генерал.
Он је објаснио да су команданти и старешине били уз своје војнике, често и на најистуренијим положајима.
– Наши команданти, наши командири били су у првим редовима. Ми смо имали проблема са борцима да их сачувамо, па смо их стављали иза себе. Команда, у најкраћем, може се рећи, шта нас је то сачувало? „Напред, за мном!“ А у те две речи садржана је наша тактика – испричао је Лазаревић.
Као пример обучености и одлучности војника навео је и једну борбену ситуацију из маја 1999. године, када је тенковски вод упућен на планински правац ради подршке јединицама које су браниле државну границу.
Према његовим речима, у посадама су били и млади војници на редовном служењу војног рока, који су у изузетно сложеним условима извршавали поверене задатке.
– Командир првог тенка био је подофицир, а командир другог тенка десетар. Десетар, активни војник. Десетар са тенком брани државну границу – нагласио је генерал.
Како су макете, метал, грање и пластика коришћени за обману НАТО авијације
Посебну пажњу у разговору привукло је Лазаревићево објашњење начина на који је Приштински корпус користио маскирање и лажне циљеве током НАТО бомбардовања.
Према његовим речима, припадници корпуса употребљавали су различите материјале, од металних симулатора до обичних предмета из домаћинстава, како би створили привид стварних војних положаја.
– Три хиљаде неких симулатора металних, направљених у Зрењанину, у фирми „Миле Драгић“, добили смо у Приштинском корпусу, распоредили. Тај део метала симулира или тенк, или ракетни систем, или неко артиљеријско оруђе – објаснио је Лазаревић.
Он је навео да су коришћени и једноставнији начини обмане.
– Употребљавали смо за обмањивање и обичне ПВЦ фолије, и грање, и дрвеће, и метал, и ватру, и те направе, симулаторе. Обмањивали смо – рекао је генерал.
Према његовом сведочењу, НАТО авијација је у бројним случајевима гађала постављене макете, верујући да је реч о стварним циљевима.
– Они су гађали циљеве за које су били уверени да су стварни. То су све били лажни циљеви. Они су их погодили, успешно, али су све то били мамци, све то била обмана са наше стране – испричао је Лазаревић.
Сусрет у Рибарској Бањи открио зашто су се војници љутили на генерала
Једна од занимљивијих прича из разговора односила се на сусрет који је Лазаревић имао 2016. године у Рибарској Бањи са некадашњим припадником своје јединице.
Како је испричао, тадашњи потпуковник признао му је да су поједини војници и старешине током рата били љути због наређења да прикупљају шерпе, лонце, пластику, гуме и друге предмете.
У том тренутку нису разумели зашто им је командант наложио такав задатак.
– Каже: „Када сте наредили да ми скупљамо и чистимо око окућница, око имања албанских, шерпе, лонце, пластику, гуме и тако даље, ми смо били забринути за ваше здравље“ – присетио се генерал.
Међутим, када су НАТО авиони почели да гађају постављене лажне циљеве, војници су, према његовим речима, схватили смисао наређења.
– Када су почели НАТО авиони да гађају, ми смо схватили да чувате нас, да чувате јединице – пренео је Лазаревић речи некадашњег старешине.
Генерал је ову причу навео као пример значаја поверења између команданата и војника, али и чињенице да поједине војне одлуке постају јасне тек након што се виде њихови резултати.
Завет погинулим саборцима: 1.139 имена у крипти цркве у Нишу
На питање како лично чува сећање на погинуле саборце, генерал Лазаревић говорио је о иницијативи коју је покренуо још 2000. године, док је био командант Треће армије.
Како је испричао, тада је затражио подршку Српске православне цркве за изградњу храма који би истовремено представљао спомен-обележје погинулим припадницима Треће армије.
– Још 2000. године, као командант армије, још је била Трећа армија, замолио сам нашу Цркву, замолио тадашњег нашег владику Иринеја, касније патријарха нашег, да саградимо једно спомен-обележје, храм, да буде црква, храм, спомен-обележје свих погинулих припадника Треће армије у одбрани земље од НАТО агресије и да буду исписана имена – испричао је Лазаревић.
Према његовим речима, иницијатива је настављена и након његовог повратка из Хага, уз разговоре са црквеним великодостојницима.
Као место сећања на страдале изабрана је Црква Светог Василија Острошког у Нишу.
Генерал је подсетио и на страдање града током НАТО бомбардовања, наводећи да је настанак овог храма повезан са сећањем на догађаје из 1999. године.
Посебно је истакао да се у крипти храма налазе имена погинулих припадника војске, полиције и других страдалих у одбрани земље.
– У крипти те цркве у Нишу, Светог Василија Острошког, у крипти цара Лазара и светих ратника, налазе се имена свих погинулих припадника Треће армије. И не само то, јер сам добио захтев, да не кажем молбу, као иницијатор, да буду ту имена полицајаца погинулих у одбрани земље и свих војника погинулих у одбрани ван зоне Треће армије. 1.139 имена је исписано у крипти – навео је Лазаревић.
Он је нагласио да је очување успомене на погинуле саборце једна од његових најважнијих личних обавеза.
Говорио је и о документарном филму и научној студији посвећеним одбрани земље 1998. и 1999. године, на којима се, према његовим речима, наставља рад.
„Када се изгуби слобода, онда не остаје ништа“
У завршном делу разговора генерал Владимир Лазаревић говорио је о најважнијим поукама из 1999. године, наглашавајући да је слобода темељ опстанка сваке државе и народа.
– То је један драматичан изазов био за нашу земљу, за све наше грађане. Била је у питању слобода. Када се изгуби слобода, онда не остаје ништа – поручио је генерал.
Он је оценио да су за очување мира и безбедности важни јачање државе, војни потенцијали, политика војне неутралности и међусобна солидарност.
– Ако волимо своју земљу, ако смо спремни да се жртвујемо за своју земљу, за њену слободу, ако помажемо једни другима, ако чувамо сваки део, свако парче земље, онда ће и ти светски моћници мало даље да се држе, подаље од нас – рекао је Лазаревић.
Према његовим речима, слога и јединство имају посебан значај у временима великих међународних изазова.
– Ако јачамо државу, и кроз војне потенцијале, и кроз политику војне неутралности, али и кроз свакодневни живот и рад, само ако смо сабрани, Срби, а и сви други, ако су сложни, са слогом можемо да избегнемо, не дај Боже, оваква и слична искушења – нагласио је генерал.
Порука младим генерацијама: „Немојте да верујете свакоме, сазнајте истину“
На крају гостовања у подкасту „Тврђава“, генерал Владимир Лазаревић упутио је поруку младим генерацијама, истичући да данас имају много више могућности да се образују и информишу о догађајима из прошлости.
– Мој позив и молба свима, посебно младом нараштају. Они имају могућности данас да се обуче, едукују, да се оспособе, да сазнају истину. Али немојте да верујете свакоме. Имају изворе одакле да науче, имају изворе одакле да се информишу – рекао је Лазаревић.
Он је подсетио да су многи припадници Приштинског корпуса 1999. године били младићи од 18, 19 и 20 година, који су се у ратним околностима суочили са изузетно тешким задацима.
– Добар део мојих сабораца били су младићи њихових година, 18, 19, 20 година. Никаквих проблема ми нисмо имали. Имали смо проблем, под знацима навода, што смо били превише храбри, што смо морали једноставно да их усмеравамо да чувају властити живот, живот саборца – испричао је генерал.
Говорећи о њиховој одлучности, навео је примере младих старешина који су у најтежим тренуцима преузимали иницијативу на бојишту.
– То је сила српског војника, то је част, то је достојанство српског војника – поручио је Лазаревић.
Генерал је нагласио да млади треба да се упознају са сведочењима, књигама, документарним филмовима и другим материјалима који говоре о догађајима из 1999. године.
Гостовање Владимира Лазаревића у подкасту „Тврђава“, у издању портала „Снага југа“, завршено је поруком о значају слободе, историјског памћења и очувања успомене на погинуле припаднике војске и полиције.
Кроз сведочења о Кошарама, војним одлукама, стратешком значају Ниша и личном ангажовању на подизању спомен-обележја, генерал је представио своје виђење догађаја који су обележили новију историју Србије, уз позив младим генерацијама да о тим догађајима уче и да не дозволе да страдали буду заборављени.
snagajuga.rs