Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић изјавила је данас да измена и допуна Породичног закона не мења дефиницију брака и породице, и истакла да се у јавности мешају надлежности различитих законских аката када су у питању допуне и измене овог закона чиме се беспотребно шири страх међу грађанима.
Она је за К1 телевизију рекла да санкције за родитеље не постоје и не постоји одузимање деце родитељима, напоменула је министарка и додала да се јасно зна како се инкриминише кривично дело насиље у породици, односно да је то предвиђено Кривичним закоником, док Породични закон са тим нема никакве везе.
Према њеним речима, фокус и циљ Министарства за бригу о деци и породици код измене и допуна Породичног закона је искључиво на подршци породици.
Говорећи о јавној расправи о Нацрту измена и допуна Породичног закона која је трајала до 16. априла, Жарић Ковачевић је рекла да је ова јавна расправа обухватила четири округла стола одржана у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, и истакла да је оџив био велики с обзиром на то да је путем тих састанака и преко мејлова добијено око 300 предлога који се не односе само на одредбе чије је измене Министарство понудило.
– Када смо кренули у процес, на седници Владе усвојен је нацрт који ћемо представити јавности. Позитивно у читавој овој причи је то што има доста сугестија. Обраћали су нам се грађани који су имали шта да кажу и дају сугестије, али и адвокати, судије, тужиоци, Заштитник грађана, УНИЦЕФ, као и невладин сектор. На радној групи је да све те сугестије прегледа и упореди, а многе од њих ће бити усвојене. То је велика помоћ запосленима у Министарству, навела је она.
Министарка је изјавила да помоћ која је дошла са стране може бити објективнија и боља у формулисању одређених одредби, због чега ће и Министарство уважити многе пристигле предлоге.
Извештај тренутно има око 180 страна, а мислим да ће имати и више од 200 страница када га објавимо на сајту Министарства, рекла је Жарић Ковачевић и додала да ће јавност бити упозната са тим које су сугестије уважене, а које нису и због чега.
Осврућући се на дезинформације које су се појавиле у јавности, а које су се тицале дефиниције брака и породице, Жарић Ковачевић је напоменула да људи који су стручни у сличним областима или који се баве правом немају право да износе квалификације које су неистините, и додала да када је започета јавна расправа Министарство се суочило са питањима да ли ће се уводити истополне заједнице и да ли ће се мама и тата од сада звати родитељ 1 и родитељ 2.
– Невероватно је да чујете од адвоката да постоји израз родитељ 1 и 2 и да он на томе гради причу против измена овог закона. Уместо да говорим о позитивним стварима нацрта закона, бавила сам се демантовањем неистина. Увођења истополних бракова неће бити, нисмо мењали дефиницију брака нити породице. Такође, немамо никакву апликацију преко које ће деца пријављивати своје родитеље, уцењујући их да им купе патике од 500 евра, истакла је министарка.
На питање одакле је потекла идеја о дигиталној платформи, која је у јавности погрешно протумачена као средство за „пријављивање родитеља“, Жарић Ковачевић је рекла да Министарство није ставило апликацију у нацрт који је дат на усвајање, већ да ће радна група радити на свим предлозима који су пристигли.
Како је навела, предлог да се апликација унесе у измене и допуне Породичног закона појавио се након трагедије у Рибникару, а његов циљ није био да деца пријављују родитеље, већ да се прати учесталост насиља и да ли се оно шири или расте.
Када је реч о одредбама о превентивном и корективном наџору, министарка је истакла да то није новина, већ да су то механизми који постоје годинама, и додала да су то конструкције које су јако компликоване и које су бациле сенку на ове измене и допуне.
– Нико овде родитељима неће говорити како да васпитавају своју децу, нити ће их у томе спречавати. Овде се ради о јачању капацитета органа старатељства и центара за социјални рад, који имају стручне људе који ће радити са родитељима и децом када то буде потребно. Дигла се прашина око превентивног и корективног наџора, а он се налази и у актуелном закону који је на снази од 2005. године, изјавила је Жарић Ковачевић.
Како је објаснила, то је могућност центрима за социјални рад да делују у одређеним ситуацијама, као на пример када се брак разведе и односи су толико нарушени да дете може да виђа једног родитеља само уз контролу центра.
Додала је да уколико они успеју да изграде добар однос између детета и тог родитеља тако да родитељ касније може самостално да води дете на море, то је позитивна страна закона.
Министарка је нагласила да се у јавности мешају надлежности различитих законских аката, чиме се беспотребно шири страх међу грађанима, и додала да санкције за родитеље не постоје као и да не постоји одузимање деце родитељима.
– Јасно се зна како се инкриминише кривично дело насиље у породици, оно је предвиђено Кривичним закоником, док Породични закон са тим нема никакве везе, поручила је Жарић Ковачевић и додала да је фокус Министарства искључиво на подршци породици.
Говорећи о корективном наџору, министарка је објаснила да држава не жели да преузме улогу васпитача у домовима грађана и да корективни наџор не појачава контролу над родитељима, односно да су родитељи ти чија су деца и да ће они одређивати начин на који ће их васпитавати.
Држава нема уплив у тај процес, али је ту да помогне кроз саветодавни рад и контролу беса, ако се процени да је то потребно, изјавила је Жарић Ковачевић и поручила да је циљ да родитељ буде присутан и доступан, градећи однос поверења са дететом.
Она је подсетила да су измене закона усклађене са европским стандардима и препорукама УН, и додала да је Европска комисија у извештају из 2025. године јасно нагласила да Србија треба да измени породично право како би се потпуно забранило телесно кажњавање деце у породици, као и дечји бракови.
– То су стандарди цивилизованог друштва. Веома је штетно што се у јавности шири страх од одузимања деце, јер то просто није истина. Уместо да говоримо о унапређењу права деце, ми трошимо време на демантовање опасних конструкција које узнемиравају јавност. Ова атмосфера је створена јер некоме сметају промене због индивидуалних ставова или интереса, а то се нажалост ломи преко леђа државе, изјавила је министарка.
Када је у питању морална обавеза друштва да заштити децу, Жарић Ковачевић је рекла да се раније увек говорило да не смемо окретати главу од насиља над женама и да оно не сме остати затворено у четири зида а исти принцип мора важити и за децу.
Истакла је да уколико се зна да дете трпи угрожавање, нормално је да се то пријави, и додала да то не значи да ће се пријављивати свака ситуација на улици, попут обичне ћушке.
– Поента је у препознавању озбиљног несклада и угрожености детета. Деца неће имати тај начин пријаве који је у јавности оцењен као лош, али наша људска обавеза да пружимо руку онима који су угрожени остаје иста, додала је она.
Министарка је напоменула да одредбе о праву детета да се обрати надлежним институцијама нису новина, већ да постоје више од две деценије, односно у закону из 2005. године где стоји да се дете може обратити самостално или преко другог лица суду, Заштитнику грађана или другим органима како би затражило помоћ у остваривању права на изражавање мишљења.
– Ми смо, на предлог струке, тој листи само додали Јавно тужилаштво. Да ли ико заиста мисли да дете од пет година зна шта су људска и мањинска права? Не знам чега се родитељи плаше, сопствене деце? Мало дете и не зна да Заштитник грађана постоји, а камоли како да му се обрати. Ове одредбе служе заштити деце у екстремним ситуацијама, а не као алат за уцењивање родитеља, рекла је министарка.
На питање о томе ко врши процену и одлучује о мерама које ће бити предузете у породици у којој је пријављено насиље, Жарић Ковачевић је рекла да процену врши орган старатељства, односно Центар за социјални ради, и нагласила да у свим предметима у којима су деца актери, основна звезда водиља мора бити најбољи интерес детета.
Центар се укључује са својим тимом стручњака, исто као што то чини и у свим другим законским поступцима, објаснила је министарка и додала да се одлуке не доносе произвољно, већ на основу стручне процене тима који чине психолози, педагози и социјални радници.
Осврћући се и на ситуације у којима деца показују поремећаје у понашању, Жарић Ковачевић је истакла да у тим случајевима држава и родитељи морају деловати синергијски, и додала да је циљ закона јачање породице како би се помогло детету које је, на пример, са 14 или 16 година постало делинквент.
– Желимо да помогнемо том детету да се извуче из такве ситуације. Док држава дефинише законске оквире и начине реаговања стручних органа,породица је та која примењује директне васпитне мере. То подразумева спречавање контакта са лошим друштвом или казне попут одузимања телефона и забране касних излазака. То су легитимне васпитне методе и нико их не оспорава, закључила је министарка.
tanjug.rs