Жарић: Програмом заштите деце од насиља предвиђено јачање мера превенције

Foto: Envato.com

Подели:

Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић представила је данас на седници скупштинског Одбора за права детета Предлог програма за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2026. до 2030. године, са Акционим планом за период од 2026. до 2028. године, и истакла да тај предлог омогућава јачање мера превенције, бољу координацију надлежних институција и свеобухватније прикупљање података о насиљу над децом.

Она је навела да је упркос значајним унапређењима што се тиче нормативних оквира насиље над децом присутно у различитим контекстима што указује на неопходност континуиране и јаче превенције.

– Као кључне препоруке, млади су истакли потребу за свеобухватним, координисаним и системским приступом превенцији, реаговању и заштити од насиља, а који је заснован на потребама детета, родно осетљивом начину решавања и детету прилагођеном реаговању. Наглашена је потреба за јачањем превентивног рада кроз континуиране програме који укључују децу од најранијег узраста, већом доступношћу психолошке и психосоцијалне подршке у школама, као и већим присуством стручних сарадника у свакодневном школском окружењу, рекла је министарка.

Жарић Ковачевић је подсетила да јавна расправа о овом предлогу траје до 25. јуна, и позвала Одбор и ширу јавност да се активно укључе у унапређење програма, како би се успоставио континуитет јавних политика у овој области, с обзиром на то да је претходни програм истекао 2023. године, док је пратећи акциони план важио до 2021.

Она је навела да су испитивања показала потребу да се тема превенције и заштите деце од насиља интегрише у редовне школске активности кроз часове разредног старешине, као и да постоји боља координација у сарадњи на ту тему између система образовања, здравства, социјалне заштите и правосуђа.

– Додатно, уочени су изазови у области међусекторске сарадње, недовољна координација и размена информација између надлежних органа, као и ограничени кадровски капацитети у свим релевантним системима.
Програмом је планирано улагање у унапређење компетенција запослених у државним органима, организацијама и установама за превенцију, рано препознавање насиља и заштиту деце од насиља, али и унапређење знања и промена ставова родитеља, деце и шире јавности о ризичним и заштитним факторима насиља над децом, као и развој и доступност услуга правовремене подршке породицама у ризику од насиља над децом и деци у сукобу са законом и деци у ризику од вршења насиља, рекла је Жарић Ковачевић.

Она је додала да ће нови програм препознавати потребу за спречавањем секундарне трауматизације и виктимизације код деце која пролазе кроз институционалне поступке.

– Препознато је и одсуство интегрисане базе података и јединственог система евиденције случајева насиља над децом, што отежава праћење појаве насиља, упоредивост података, планирање мера и ефикасну координацију поступања између надлежних институција.
Последњи доступни релевантни подаци Републичког завода за социјалну заштиту, који је надлежан за припрему статистичких података у оквиру система социјалне заштите су из 2022. године, након чега подаци о распрострањености и видовима насиља над децом нису објављивани управо услед ограничења која се односе на недовољну поузданост и упоредивост података, навела је она.

Жарић Ковачевић је рекла да ће, према прелиминарној процени, за спровођење програма бити потребна средства у износу од око 270 милиона динара, а да ће се коначне пројекције знати након завршетка јавне расправе.

Предвиђа се, како је истакла, да средства буду обезбеђена из буџета Републике Србије, из буџета јединица локалних самоуправа и донација од стране приватног сектора и међународних организација, укључујући и Европску унију.

Навела је да је предлог Програма за превенцију и заштиту деце од насиља са пратећим акционим планом израдила радна група Министарства за бригу о породици и демографију уз подршку Канцеларије Дечијег фонда Уједињених нација у Србиј (УНИЦЕФ), и Мреже организација за децу Србије, а да се радна група састојала од представника кључних институција, као и представника организација цивилног друштва изабраних на основу јавног позива.

Жарић Ковачевић је додала и да су приликом израде предлога плана вршене консултације са представницима цивилног друштва, академске заједнице али и самом децом и младима што је омогућило је да се у процес планирања интегришу њихови ставови, искуства и препоруке.

Десетом седницом Одбора за права детета председавала је заменица председнице одбора Загорка Алексић, а присуствовало је 16 чланова.

 

tanjug.rs