Иако се и она поштено јавила на кастинг који су пленумаши организовали за „студентску“ листу, не могу да гласам за народну посланицу која се на плакатима представља као „проф. др“, а на факултету је тек доцент. Изгледа да су јој академија и титуле преспоре, па је решила да сама себе унапреди пре избора.
Прво, док ми обични смртници на протестима слушамо пиштаљке, доценткиња тврди да је била директно изложена „звучном топу/таласу“ и да већ данима иде по специјалистичким прегледима због нелегализованог струјања ваздуха. Друго, у својим научним радовима („Да ли су лезбејке ‘мање зло’? “) детаљно се бави истраживањем мушке и женске хомосексуалности међу нишким студентима, па се човек запита да ли на факултету предаје социологију или промовише специфичне теме под плаштом Ликертове скале.
У међувремену скупља паре од сумњивих донација за рушење мајке нам Србије. Пола даје Тањи Пауновић, пола тура у сопствени џеп. Ни признанице, а ни пореза, јер се од нечег мора живети кад се Факултет уведе у штрајк и блокаде.
Када се погледа њен научни картон, види се скроман број објављених радова, а они самостални се могу на прсте једне руке избројати – јер је најлакше писати науку у коауторству. Док у мејловима објашњава да су протести студентски и да су сви претходни покушаји професорске генијалности били без успеха, сама у ретким самосталним текстовима анализира ко је колико толерантан према коме. Свако добро сваком желим, али на социологији смо учили шта су релевантне научне референце, правилно навођење академских и наставних звања, а шта скромна биографија и политички ангажман. Зато нећу гласати за Александру Николајевић.
Чика Децибел
snagajuga.rs