На понижавајуће малобројном блокадерском скупу против Факултета српских студија, где се окупила група екстремиста упитног менталног стања, и са којег су се чуле најприземније увреде и претње (због којих је једна особа чак и приведена), говорили су разни опскурни ликови.
Међу њима вечити студент Стефан Томић, широј јавности познат по гостовању у емисији „Утисак недеље“, али и по бисерима попут изјаве да је за њега срамота бити „Србенда“. Овога пута, његови идеолошки ментори нису га пустили да, „заљућен“, сам удара као Максим по дивизији. Говор му је написао његов старији колега, чувени „истраживач“ италијанске историје из Минићева, који је уједно и сива еминенција квазистудентског блокадерског политичког покрета у Бананаленду.
Други беседник био је још занимљивији — доскорашњи већник за културу Српске напредне странке у Књажевцу, Дејан Милутиновић. Са руком у џепу, како и приличи „угледном“ професору, црвеног лица и емотивно загрејан (мада његове злонамерне колеге тврде да ту врсту емоција и црвенила најчешће буди мирис шљиве или лозе), објаснио је малобројном скупу да он има две породице: једну у Књажевцу, са првом супругом и децом, и другу у Нишу (са млађом супругом). Зашто је овај интимни податак био релевантан за опстанак Филозофског факултета, остало је нејасно чак и најпосвећенијим слушаоцима.
Подсетимо, исти тај Милутиновић учествовао је у блокади факултета током обојене револуције у Ћирила и Методија бр. 2, а сада се, у аутошовинистичком идеолошком заносу, позиционира као нови чувар бананиног казана.
Ипак, оно по чему се јуче посебно „истакао“, како преноси ТВ Н1, јесте реченица: „Ако дозволимо Факултет српских студија, ускоро ћемо имати факултет српске медицине, српске електронике, српског машинства.“
За њега и припаднике интересне групе „Бананини сведоци“, који су у години блокаде факултета успели да потроше близу милијарду динара новца грађана Србије, ово је заиста застрашујућа визија — земља у којој постоји нешто што носи сопствени национални предзнак.
Скандалозно је да професор који тврди да је скоро три деценије провео на катедри за србистику не разуме значај јачања националне филологије у ери глобализма, нити потребу улагања у идентитетске науке. Још је поражавајуће што управо њему, који би требало да промовише значај српских студија, смета све што носи префикс „српски“.
Оволика доза аутошовинизма, као и насилничке поруке које је изнео на последњој седници Наставно-научног већа Филозофског факултета у Нишу — где је, у духу „високих академских стандарда“, инсистирао да се сваки проблем решава „БАТИНОМ“, због чега је чак и декан морао да га опомене — тешко да се могу објаснити само шљивом или лозом.
Али једно је сигурно — грађани Ниша више не морају да нагађају ко и како говори у име антисрпских студија.
snagajuga,rs