„Вид’ла жаба да се коњи кују па и она дигла ногу…“ отприлике тако би се најкраће могло описати стање блокадерске опозиције и њихових најрадикалнијих „пумпаџија“ у Нишу.
Након блокаде центра Београда, помоислили су да ће моћи да направе нишки сценарио. Позивали су на сва опозициона медијска и политичка „звона“ да се масовно окупе испред Ниш ТВ и тиме директно утичу на слободу говора једине слободне нишке телевизије. Окупило се само пар старијих суграђана и дежурних букача. Толико о томе да су студентски покрет. Лажни студенти и прави блокадери. Једино што су успели „ослободити“ јесу њихове увреде и фрустрације упућене репортеркама ове телевизије. Храбро нема, шта.
Свој фијско, блокадери су доживели и данас, помпезно најављујући масовни протест испред Палате правде у Нишу пред почетак новог рочишта суђења студенту-блокадеру, Арсену Милосављевићу због напада на градоначелника Ниша Драгослава Павловића 21. марта прошле године. Очито мотивисани жељом да наставе стопама Милосављевића, не бирајући да ли нападају мајке, баке, сестре и супруге. Успели су да се окупе тек десетак, показавши да су само декор очајне нишке опозиције.
Увидевши да су им сви планови радикализације и омасовљења блокада и овог пута пропали, прибегли су свом једином политичком програму, простачким увредама, увикујући хорски „Дале усташо! Дале усташо“.
Градоначелник је на то одговорио достојанствено и хришћански: „Опраштам му, јер сматрам да је био инструмент у туђим рукама. Пре свега ми је жао што се у судници налази млад човек чија је енергија погрешно усмерена. Уместо да се на тој клупи налазе подстрекачи и инсприратори, налази се он. Не желим да упропастим један млад живот јер млади животи заслужују другу шансу. Због тога још једном нудим свима дијалог и руку помирења“.
Насиље или праштање, блокаде и насиље или развој и живот, грађани Ниша и читаве Србију имају лак избор. Србија увек побеђује!
А блокадерска опозиција?
„Ето, жаба хоће да се поткује као да је коњ, али не може јер она није коњ и нема копита”.
snagajuga.rs