Посланик Социјалистичке партије Србије и директор ЈП Србијагас Душан Бајатовић изјавио је данас да је уговор са Русијом о снабдевању гасом продужен за наредна три месеца и очекује да ће ускоро бити продужен до Нове године.
– Сад смо продужили, ја то још нисам објавио, иако се то већ десило, гасни аранжман за наредна три месеца, продужићемо и до Нове године ускоро, рекао је Бајатовић у Скупштини Србије где се, између осталог, расправља и о давању гаранција Републике Србије за измиривање обавеза Србијагаса, што је опозиција критиковала.
Он је рекао да нема инвестиција без гаса и поручио да уколико се не заврше неки од наведених пројеката, попут интерконекције са Румунијом и са Македонијом, и да се појачају капацитете према Мађарској и да се заврше складишта која се те такође помињу, гас ће да поскупи за минимум 40 одсто.
– Ако га увозимо са немачке обале и послушамо неке од аналитичара, поскупеће 80 одсто. Ја мислим, ако гледате европску агенду, све те примопредајне станице и сви ти гасоводи се налазе на европској агенди и услов су, између осталог, за отварање кластера 3. Између осталог, те примопредајне станице су услов за отварање тржишта. Све то тражи Европа, навео је он.
Бајатовић је казао и да Србијагас инвестиционе кредите финансира сама, али да је неопходна гарација државе да ће пројекат бити завршен.
– Зашто смо ишли на комерцијалне кредите? И то морате да разумете. До скоро није било кредитирања за гас, за гасну инфраструктуру, ни од Светске банке, ни од ЕБРД-а. Шта хоћете? Критикујете да дођу Кинези. Узели смо у просеку каматне стопе 2,4 одсто, на седам година. Нађите те каматне стопе у Европи да видимо да ли је то боље или лошије, рекао је Бајатовић опозицији.
Како је рекао, суштински се финансира из портфолија банака које раде на српском тржишту.
– Све су наше банке високо ликвидне и спремне да сарађују и са Владом и са Србијагасом. Ево, сад се разрађује нови пројекат, за нови велики гасовод, 10 милијарди годишње транспорта, и знате ко ће га финансирати?Светска банка. Али до јуче финансирање од међународних институција или било које финансијске институције из Европе за гасне пројекте није било. Што то сад раде? Па хоће и они гасне електране, хоће и они да утичу на диверсификацију, они чак хоће да елиминишу руски гас, што ми нећемо, рекао је, између осталог, Бајатовић.
Позвао је опозицију да гледа ширу слику и да имају у виду да пројекти морају да се заврше, не зато што је то европска агенда, већ наша потреба.
– И ако желимо да имамо нормалне цене гаса, и ако желимо да имамо енергетску безбедност, господо, па ми морамо да изградимо те капацитете. То да ли ћу да уберем неки политички поен, ја то и не рекламирам. Ја вас молим да Србијагас не рекламирате као предузеће које нема текућу ликвидност, рекао је Бајатовић.
Посланица Србија центра Верица Милановић рекла је да та посланичка група предлаже да се брише члан који предвиђа да Србија преузима обавезу да као гарант измири обавезе јавног предузећа Србијагас Нови Сад по основу уговором одобреног кредита Поштанској штедионици, а у износу који не може бити већи од 20 милиона евра.
– Србија годинама уназад на стотине милиона евра дуга Србијагаса трансформише у директан јавни дуг, јавни дуг који отплаћују сви грађани Србије. У претходном периоду имали смо прилику да видимо да Србијагас није могао да отплаћује кредите које је већ узео од банака, те је држава била принуђена да преузме дуг на себе како не би дошло до банкрота овог предузећа, рекла је Милановић.
Она је тврдила да су у периоду од 2015. године преузета дуговања око милијарду евра Србијагаса и претворила су се у јавни дуг. 2019. године око 234 милиона евра.
Део данашње расправе у Народној скупштини протекао је у полемици позиције и опозиције поводом предлога закона о давању државних гаранција за кредите јавног предузећа „Србијагас“ код комерцијалних банака.
Опозициони посланици су упозоравали на високе каматне стопе и пребацивање финансијског ризика на терет грађана, а представници владајуће већине су одбацили оптужбе и указивали на стабилност у буџету.
Народни посланик СНС Драган Николић изјавио је да је опозиција током данашње расправе показала да се противи пројектима који имају пресудан значај за југ Србије, а посебно за Пчињски округ и Врање.
Николић је изразио негодовање због предлога опозиционих посланика који траже брисање чланова закона, оценивши да се тиме блокира развој земље.
– Саблажњен сам, збуњен и констерниран да било ко од народних посланика ко жели добро овој Републици тражи да престане инвестирање и развој свих делова Србије, поручио је Николић.
Говорећи о значају гасовода за југ земље, Николић је истакао да премрежавање гасоводом до Златибора, Пчињског округа и бугарске границе ствара „економски крвоток“ који ће омогућити допремање најјефтинијег гаса на свету.
Додао је да су предложена законска решења подржали Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка, те да Србија, захваљујући „препуном буџету“, има пун кредибилитет да пружи потребне гаранције предузећу Србијагас.
Николић је нагласио да долазак јефтиног енергента гарантује опстанак и подизање локалних фабрика „Јумко“ и „Симпо“, додајући да су у току „веома озбиљни и темељни преговори са кинеским партнерима“ који би преузели ове компаније.
- Циљ ове политике, коју успешно води председник Александар Вучић на све четири стране света, јесте да Врање и Пчињски округ постигну стандарде какви су остварени у Бору и Смедереву, како би млади људи остали у својим родним местима, рекао је Николић.
Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић тврдила је да владајућа коалиција овим законским решењем додатно задужује грађане Србије за 5,7 милијарди евра.
Она је навела да конкретан предлог предвиђа гаранције за укупно 125 милиона евра кредита – и то 25 милиона код банке Интеза, 50 милиона код Уникредита и 50 милиона код ОТП банке, уз припадајуће камате.
Роквић је тврдила и да држава даје безусловну гаранцију без приговора, којом на први позив обећава банкама да ће платити дуг Србијагаса ако то предузеће не учини чиме се, како је рекла, грађани претварају у крајње дужнике без увида у реалну цену пројекта и процедуру избора банака.
Упитала је зашто се кредити узимају од домаћих банака по каматним стопама које иду и до 4,78 одсто годишње, уместо од европских институција где су стопе знатно ниже.
И посланик посланичке групе „Србија Центар – Срце“ Слободан Петровић такође је критиковао повећање износа кредита за које гарантује држава тврдећи да прорачуни нису од старта урађени како треба и да пракса показује да на крају те дугове често враћају грађани уместо самог предузећа.
tanjug.rs/nsuzivo.rs