Србија и Република Српска у Мркоњић Граду обележиле су 31. годишњицу „Олује“, уз поруке јединства, сећања и очувања мира.
На Тргу краља Петра И Карађорђевића у Мркоњић Граду јуче је одржана централна комеморација поводом 31. годишњице злочиначке акције „Олуја“, на којој су Србија и Република Српска одале пошту страдалим и прогнаним Србима. Скупу је присуствовао велики број грађана, а у обраћањима је истакнута порука да се страдање и прогон српског народа више никада не смеју поновити!
Ниаме, комеморација је почела парастосом који је служио патријарх српски Порфирије, позвавши на очување јединства и сећања на жртве. Окупљенима су се потом обратили председник Србије Александар Вучић, председник СНСД-а Милорад Додик, лидер ДНП-а Црне Горе Милан Кнежевић, као и Невенка Добрић, мајка дванаестогодишњег Синише, који је убијен у избегличкој колони током догађаја из 1995. године.
Председник Вучић је у обраћању говорио о страдању српског народа, осврнуо се на односе са Хрватском и поручио да је Србија данас снажнија и спремна да штити своје националне интересе и грађане. Током говора издвојио је пет кључних порука које се односе на културу сећања, очување националног јединства и будућност Србије.
Ово је комплетан говор председника Вучића из Мркоњић Града:
1. „Никада више неће бити „Олује“ нити било каквог погрома српског народа“
Централни и најважнији завет који је председник Србије Александар Вучић упутио окупљеном народу у Мркоњић Граду јесте апсолутна гаранција да су времена слабости и повлачења прослост. Вучић је нагласио да је Србија данас економски, политички и војно довољно снажна да одбрани своја огњишта и сачува свој народ, поручивши да Београд више никада неће тражити изговоре како би оставио Србе на цедилу.
– Драги пријатељи, никада више, никада више, и то вам понављам и вечерас, нећемо дозволити, а знам да то говорим у веома тешком, озбиљном тренутку, и говорим вам као не лак, већ одговоран и веома озбиљан човек, човек који је најдуже на власти у Србији. Ниједан председник, нико ко је изабран на демократски начин, није дуже био на власти. Гарантујем вам да више нигде, ни у Републици Српској, нити на било којем делу територије Србије, неће бити никакве „Олује“, погрома и страдања српског народа. Србија је довољно снажна, то данас могу да вам кажем, сачуваће и заштитити свој народ. И неће чекати, и неће се склањати, и тражити Лајбницов довољан разлог и изговор да остави свој народ на цедилу.
– Гледаћемо да у будућности себе променимо, да покажемо да смо научили лекције и да никада више не дозволимо да нам страдају деца попут Синише Добрића. То је наша заклетва, то је наше обећање. Понављам: Олује против српског народа и погрома српског народа више никада неће бити, ма ко био на другој страни.
2. Извињење Крајишницима за вишедеценијско ћутање и заборав жртава
Председник Вучић је упутио и историјско извињење мајци убијеног дванаестогодишњег дечака Синише Добрића, као и свим протераним Крајишницима. Вучић је нагласио да је срамота некадашње Србије то што се крила, ћутала о сопственим жртвама и склањала избегличке колоне са ауто-путева, поручивши да анђеоске очи страдале деце више никада не смеју бити прећутане зарад додворавања било коме.
– И пошто говорим последњи пут као председник републике, извините, Невенка, у име свих грађана Србије, у име свих Срба из Србије, што је Србија била слаба, што је ћутала, што вас је крила, што је ћутала о злочинима, што вам није дала да дођете у Београд, што вас је склањала са аутопутева. Опростите нам, а ми себи нећемо опростити ваше сузе и очи Синише Добрића. Драга Невенка, нисам могао да зауставим сузе. Можда сам слаб мушкарац. Када сам гледао лице и очи вашег сина. Али вам гарантујем једно: докле год будем у могућности, борићу се за јачање и снажење Србије. Ви сте сад у нашој Србији. Никада нећемо дозволити да умре сећање на вашег Синишу, на породицу Добрић и на многе друге породице.
– А ви, драги Крајишници, извините што смо били недовољно јаки. Извините ви, јунаци српства, што смо се крили, што смо крили вас. И ту срамоту са свог образа никада нећемо моћи да обришемо.
3. „Ни хрватски, ни босански, ни србијански – ми смо само Срби“
Председник Вучић је оштро реаговао на вештачке поделе и географске етикете којима се деценијама покушава разбити јединство српског народа. Он је поручио да су сви Срби, без обзира на то да ли живе у Мркоњић Граду, Пироту, Никшићу или Београду, припадници једног те истог народа, затраживши апсолутно поштовање нашег националног идентитета и прекид са праксом наметања туђих наратива.
– Видите, нема каквим се триковима нису служили. Размислите ви, свако од вас нека себе упита, поштовани грађани: колико пута је неко од нас изговорио ту синтагму ‘хрватски Србин’, ‘босански Србин’, ‘косовски Србин’? Замислите да ми… А никада нисте изговорили, драги пријатељи, ‘српски Хрват’, нисте то ни чули јер ми нисмо преваранти, ми смо поштовали друге народе. Ако си Хрват, ти си Хрват; ако си Бошњак, ти си Бошњак. Никада нису могли да поднесу Србе. Они нису правили географску одредницу, него су говорили, користили присвојне придеве, и увек је било: ‘хрватски Србин’.
– Нисмо ми ни хрватски, ни босански, ни србијански; ми смо само Срби, истом народу припадамо, увек ћемо да припадамо. И немојте да нас делите, немојте да нам измишљате имена, да не бисмо почели ми вама да измишљамо имена. Кад вам кажу у Сарајеву ‘Србијанац’, је ли, видећете само у чему је превара. Ја нисам Србијанац, иако сам рођен у Београду и Србији. А јесте приметили да не зову Сулејмана Угљанина ‘Србијанац’? Он је Бошњак, није Србијанац, а ми Србијанци, је ли? Не. Има да нас зовете Срби, иначе ћемо и ми вас да зовемо онако како ми будемо хтели. Има да нас поштујете, да нас зовете Србима, јер ми истом роду припадамо, и никакве разлике нема између Србина из Мркоњића, Србина из Пирота, Косовске Митровице, Никшића, Београда или било којег другог града.
4. „Полицентрично српство – то је смрт српског народа, то је смрт српске цркве“
Председник Србије упозорио је на погубне покушаје разбијања српског националног бића и Српске православне цркве кроз наметање идеје о такозваном „полицентричном српству“. Вучић је нагласио да је реч о опасним концептима салонских националиста који воде директном растакању и разарању Србије и Републике Српске под маском лажног патриотизма.
– И у цркви смо ми имали идеје које су опаке и опасне. Реч је о такозваним полицентричним идејама, о федерализовању и конфедерализовању наше цркве, а сада у последње време чујете ‘гле чуда’ од истакнутих српских националиста, идеје о полицентричном српству. То је смрт српског народа, то је смрт српске цркве. Када су покушали да праве православну цркву у Црној Гори, наше владике су на време, а знам и за нашег патријарха и за патријарха Иринеја, на време осетили о чему се ради. Да су то успели, никада нам више српска црква не би била оно што је данас и оно што ће увек бити. Српска црква је иста овде у Мркоњићу, иста у Пироту, иста у Сиднеју, иста у Скопљу, иста у Франкфурту, у Мелбурну и на сваком другом месту на свету. Е, тако и ми морамо да знамо шта су нам витални национални интереси.
– Много су опаснији они други, који су долазили са лажних патриотских позиција и који нам данас држе придике о полицентричном српству. Какво је то полицентрично српство, где ћете Подгорицу да супротстављате Београду и Бањалуци? Где ћете Требиње да супростављате Београду и Бањалуци? То вам је полицентрично српство? То је растакање и разарање и Србије и Републике Српске, и нећемо вам дати тај полицентризам како год да га правите и како год да га називате. Својом снагом ћемо да победимо те опаке и опасне идеје са којима се појављујете. А ко се појављује са тим идејама? Салонски националисти, дотерани, сређени, никад народ нису поштовали, презиру народ, али умеју да нам соле памет.
5. „Мир је увек добар за све, јер ради за све“
Председник Вучић је истакао да је очување мира и стабилности од пресудног значаја за целокупан српски народ, јер Србија данас економски, индустријски и војно напредује брже него икада пре. Он је упутио јасан и недвосмислен апел свима у региону да не прижељкују нове сукобе, нагласивши да Србија жели мир и добре односе, али да више нема право на нове жртве и страдања.
– За нас у овом тренутку, мир је увек добар за све, јер ради за све. За нас је очување мира и стабилности тренутно најважније, јер ради за нас. Брже напредујемо од осталих, брже нам напредује економија, брже растемо индустријски, брже растемо у сваком смислу. Не заборавите, чак и у војном смислу, а надамо се да никада нећемо користити војску у одбрамбене сврхе, и у том смислу најбрже растемо. Време и мир раде за нас, раде и за друге.
– Али немојте да вам ја причам, добро ви знате колико њих, како кажу, то сам на неколико места чуо, чекају друго полувреме. Ми их молимо да не чекају друго полувреме. Ми их молимо да то не раде, јер ми са њима желимо мир, желимо добре односе. Али као што сам вам рекао, српски народ је најстрадалнији народ, убедљиво најстрадалнији народ у 20. веку. Ми више немамо право да трпимо ни погроме, ни геноциде, ни злочине, нити било шта друго. Не можемо, изгубићемо народ. А ваљда смо и из свих својих грешака понешто научили.
6. „Они се нама ругају носећи на Јасеновачки цвет венце са хрватском заставом“
Председник Србије оштро је одговорио на деценијске оптужбе из Хрватске да је Србија била агресор, подсетивши ко је заправо рушио међународно признату државу и изазивао сукобе. Вучић се осврнуо и на срамне забране одласка у Јасеновац, као и на покушаје прекрајања историје и релативизације усташких злочина у тамошњим медијима.
– Не заборавите, они оптужују Србију, говоре да је Србија агресор, да су Срби агресори. Па нису Срби растурали заједничку државу која се тада називала Југославија. То је била једина међународно призната творевина, Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Ви сте кренули у рушење међународно правно признатог субјекта. Ви сте изазивали те сукобе, а не ми Срби. А Срби су само желели да сачувају ту и такву државу и да остану на својим огњиштима, и ништа више од тога. И баш вас брига што лажете свакога дана, што обмањујете цео свет свакога дана.
– Мени су сада, пре неколико година, као председнику Србије, забранили да одем у Јасеновац. Знају да је моја породица жртва усташког терора. И баш их је било брига. Замислите: председник, потомак жртава, не сме да посети најстрашнији концентрациони камп из Другог светског рата. И сви ћуте. Демократске вредности, европске вредности. Нисам ту у питању ја, ту је у питању истина о Јасеновцу. Јесте ли некада видели било кога, било кога из Загреба, да је положио цвет на било који споменик српским жртвама? Они се нама ругају носећи на Јасеновачки цвет венце са хрватском заставом.
7. „Србија никад неће оставити Српску на цедилу“
Председник Вучић је истакао непроцењиви значај стратешког јединства Србије и Републике Српске, подсећајући да Бања Лука у протеклих 14 година никада није повукла потез против интереса Београда. Вучић је упечатљиво упоредио однос Републике Српске према Србији са потезима званичне Подгорице, нагласивши да је Српска, упркос стравичним притисци ма, спречила да БиХ призна такозвано Косово и уђе у НАТО, због чега Србија има трајну обавезу да је никада не остави на цедилу.
– У Црној Гори процентуално живи више Срба него у Босни и Херцеговини. 33% Срба живи у Црној Гори, око 31% Срба у Босни и Херцеговини. Је ли Босна и Херцеговина признала независност Косова? Признала би је, прва би била у реду да је призна, да се пита Сарајево и Мостар. Није дала Бања Лука. Није дала Република Српска. Није дало руководство Републике Српске, на челу са председником Додиком. А је ли Црна Гора то урадила? Јесте, прва, још 2008. године. Победили Срби, победиле Литије 2020. године. Је л’ се нешто променило? Није, још горе је. Исто и још горе. Никакву промену видели нисмо. Баш никакву.
– Је ли Босна и Херцеговина члан НАТО-а? Није. А не зато што неће Сарајево и Мостар, већ зато што Бања Лука и руководство Републике Српске то није дало. Зато што је следило Србију. Зато што је волело и поштовало Србију. Је ли Црна Гора део НАТО-а? Па јесте, наравно. Зато што их је било баш брига за Србију. Баш их је било брига за наше заједничко страдање 1999. године. Ја хоћу да се захвалим вама у Републици Српској, јер сте ви увек били уз Србију. Не само својом љубављу, својом пажњом и својом подршком, већ и својим политичким деловањем. И могли су да притискају Републику Српску колико хоће, никада није Србију оставила на цедилу. И Србија има обавезу да Републику Српску никада не остави на цедилу.
informer.rs