Александар Вучић, носилац листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, и данас је нставио да у својој шкоди обилази Србију уздуж и попреко и разговара са народом.
Вучић на великом митингу у Сремској Митровици
Вучића је у Сремској Митровици дочекао огроман број грађана.
– Хвала вам за 2025. годину. Једно од места где смо отпочели борбу за слободну Србију против тираније коју су нам наметали споља, против оних који су желели земљу да нам сруше, само захваљујући вашој храбрости. Сремска Митровица је после Јагодине била друго место где смо се окупили када смо рекли да нам неће узети Војводину, пошто смо видели и на време осетили да се иза целе приче крију Пајтић, Чанак и сви који желе да одвоје Војводину од Србије и на време смо то препознали. Успели смо у томе да подигнемо слободарску Србију која је хтела томе да се супротстави.
– Тешко је онима који хоће да разбије Србију када Србин осети да му неко узима Србију. Зато је било важно. То је била клица отпора у целој Србији против оних који су уз једнострану помоћ хтели да је сруше. Ја сам вам посебно захвалан што сте трпели увреде. Због тога што сте трпели вербално и физичко насиље, што сте без обзира на све остали чврсти у својим ставовима и уверењима. Човек је најјачи када има своју идеју и своје уверење, тада нико не може да га победи. Тада му нико не може ништа. Могу да вам раде шта год хоће, ви сте тада господар и слободан човек. Ми смо тада, а и данас показујемо да смо слободни људи и слободна земља која неће да дозволе да им држава буде срушена.
View this post on Instagram
– Они су тада говорили: „Тражимо правду“. Кад смо их питали реците нам имена страдалих, коју сте породицу посетили, коме сте помогли, ниједног имена нису могли да се сете. Када смо ми разговарали са породицама страдалих у НС, они би прогонили те породице. Говорили су све најгоре о њима, од породице Фирић до породице Раца, мрзели су родитеље и мајку која је изгубила двоје деце. Све су увек само мрзели. Нису сви, било је оних који су осетили забриност и хтели нешто да промене. Ти људи су разумели о чему се ради и нису желели више да буд са таквима. Остали су ширили мржњу. Не да су тражили решења, помоћ и правду. Ништа их није интересовало.
– Још у децембру месецу 2024. сам рекао да је реч о чистом примеру обојене револуције из иностранства, како је плаћена и спровођена. Сви су ме гледали у чуду. После су престали да се спрдају с тим. А због чега је неко дао милијарду и 300 милиона евра невладиним организацијама. Што нису дали држави да изгради болнице и домове здравља?
– Онда сам их позвао на дијалог, безброј пута сам тражио. Рекли су: „нећемо код тебе ниси надлежан“. А онда једино шта су тражили када су се сетили да су ту само због политике а не због било какве правде, тада су рекли „Е сад нам распиши изборе, али то можеш само ти. Ти који ниси надлежан, сад си надлежан али и даље нећемо да разговарамо, распиши изборе“. И рекао сам „нема проблема, имаћемо ванредне изборе само нам допустите да урадимо одређене ствари“. А знате шта смо радили? Док су они блокирали улице, тукли људе у колима, тукли по људе штандовима, нападали људе који другачије мисле, док су нападали професоре. Хоћете да вас подсетим како је умало убијен Патрик Дрид, како су пролазили други људи који се нису слагали? Ми смо градили путеве, научно-технолошке паркове, обезбеђивали плате и пензије да људи могу боље да живе, трудили се да Србија буде једна од најбрже растућих економија у Европи. То су ствари које смо ми радили. Онда сам рекао ајмо на дијалог, на дебате. Ајмо опет на дебате. Рекао сам пре 6 месеци, вас неколико, ја сам. Спремни смо на било коју врсту разговора. Без камера са камерама, немојте само мржњу да ширите. Код нас се каже „о покојнику све најбоље“. Они су говорили „не, нећемо с тобом, ти си готов, покојник“. Изгледа баш и нисам толико покојник колико би они волели да јесам. Онда само пажњу обратите око неколико ствари.
– Причали сте „нема демократије у Србији“, тражили смо дуел, њихов први на листи легао у кревет, гледа у плафон и каже „на игноре си Вучићу“.
– Живот дају, главу дају, ал на дуел и дебату не иду ни за живу главу. И кад не знају ништа, мисле да знају све! То је одлика оних који мало знају. Нисам ја на игноре, ви сте на игноре.
– Сад је да победимо Вучића, а онда ћемо да причамо о политици. Ма немој? Стварно? Значи ти нећеш сад да се изјашњаваш о КиМ, па ћеш сутра да доносис статуте о Војводини…
– Они хоће да кажу „ми смо толико бахати, осиони, арогантни, да можемо да се појавимо негде а да ништа не кажемо, а ви ћете морати да гласате за нас“. Такву ароганцију никад у животу нисам видео. Не интересују их грађани, људи који би да се боре за своју земљу. Ко сте ви за њих? Нико и ништа. Ваше вредне руке за њих су крваве руке. Само њима, који раде против своје земље, нису крваве руке.
– Ја желим правду и да се открије пуна истина и да стварни кривци одговарају. Није ми било тешко да одем и разговарам с тим породицама. Њима на памет није пало. Лагали су да нисам био. Лагали су за звучни топ, да дете умире, за Јовањицу, Сарајево сафари, шта их брига, може им се. Све што кажу, слажу и баш их брига за то.
– Каже Свилановић „сви ми смо морали у Будимпешти да потпишемо кад узимамо паре да ћемо да се сагласимо са отцепљењем Црне Горе“, па што нам то нисте рекли тада, него је било „само да склонимо њега“.
– Не живи човек само један живот, него онолико колико га памте због његових дела. Прексиноћ у Новом Саду, једна дивна жена Љиљана Цветковић, има тешку причу, једва се изборила с болешћу, али једна јака стамена жена, која воли Милоша, нашу странку, иде у сваку акцију, има идеју, борбена жена, пришао један млад човек и крвнички је ударио песницом у лице. И ви се питате ко је млади човек који је тако васпитан, ког родитељи нису васпитали да не сме да подигне руку на жену. А ти си је, не гурнуо, крвнички ударио, најјаче што си могао. Успео си у животу, мангупе. Има ту нешто горе од овога. Неко ће рећи „па има будала свуда“. Ја ћу рећи „тачно, свуда“. Али има један проблем, што ви пријатељи са студентске листе нисте то осудили, нисте се извинили, нисте рекли „жао нам је“, послали цвеће Љиљани Цветковић. Је л’ ви можете да разумете с каквим злом имамо посла. Ја да видим да било ко од вас нападне жену која припада блокадерима и мисли супротно од нас, ја бих скочио и рукама и ногама је бранио. Жена је стуб нашег друштва, ви бијете жене и још браните такве потезе.
– Све су урадили да нам породичне вредности сруше, све на чему нам друштво почива, само да све буде срушено. Биће и средњи род, рекао неко на том пленуму. Ја сам вам ово говорио све уз много енергије после напорног дана, јер ја то препознајем. Моје искуство је огромно. Све трикове им знам и познајем, посебно то што долази споља. Све ми је јасно. Нико више ништа не мора да ми објашњава. Зато је важно да наш одговор буде другачији, ми нећемо насиље. Ево ми смо слабији, ви сте јаки. Много је јак Јово Бакић, сви смо се уплашили, све је тако, само да ово изгурамо у миру. Они нас не доживљавају као људе, „ви сте ћаци, крезуби, овакви, онакви“. Добро, можда јесмо, али смо људи. Увек ћемо да им пружамо руку јер сам сигуран да велики део њих већ данас другачије мисли, а још ће више њих да нам се придружи до 25.
– Ви сте гарант да ће Србија следеће године да буде најбрже растућа економија у Европи.
Вучић обишао радове у Моровићу
Александар Вучић потом је обишао радове на асфалтирању пута у Моровићу.
– Невероватно како су урадили. Не чују се чак ни гуме. Невероватно је – рекао је он.
– Коначно је кренуло нешто да се дешава у Шиду. Ја сам крив. Рума да добије 6 фабрика, Пећинци шта пожелети, Шимановаца сад ће да добије и Купиново, сви други. Митровица много тога, Инђија, Пазова, коначно и Шид да добије.
Прокоментарисао је и то што менаџмент Нове С хоће да дозволи СНС да има рекламе на сајту, али се запослени буне.
– Они се буне да ми платимо рекламу од које ће они да добијају плате? Да ли се ви шалите? Молим те да видим и то чудо. Они требају да живе од тога што ми платимо. СНС рекламе на наш сајт? Мајке ми миле, они нису чисти. Они су толико професионални да би да вам кажу да не можете ни да платите рекламу. То је много опасније него ово од чега ја правим шалу.
Вучић у Руми: Ови избори су пресудни
Александар Вучић потом је стигао у Руму где се обратио окупљеном народу.
– Има сад нови инвеститори, ал’ 3,5 милиона евра, па ако има да дате та 3,5 милиона евра. Ако обезбедите и ако нам кажете да је инвеститор сигуран, ми ћемо да вам финансирамо свих 3,5 милиона евра, и то гарантујем као држава, без икаквих проблема. Наравно, уколико добијемо народно поверење.
– Много је то важно. Много је то важно, зато што ће села у општини Рума да нам изгледају буквално као Швајцарска. Ви, да будете фер према себи, не према мени, ако погледате колико смо тога, колико смо тих путева између села и од села ка Руми асфалтирали, још кад се уради и Фрушкогорски коридор, па вам Нови Сад буде на 25 минута, онда ће ово бити једно од места са најбољом позицијом у целој Србији.
– И много сам срећан што је то тако. Сад гледајте још да видите шта има од инфраструктурних проблема што можете ви да преузмете на себе, посебно да не буде неасфалтираних важних улица, да се реши питање и воде и канализације. А ово, око запошљавања, то ће још да напредује и Руми још богатства да доноси.
– Ја ћу, ако ми дозволите, у неколико реченица само да вам кажем зашто мислим да су избори 25. важни и зашто сам подносио оставку. Шта мислите, могао сам да будем председник до маја месеца. Што би неки рекли, да ти буде лепо. Радио сам, није то баш тако једноставно као што изгледа.
„Ови избори су пресудни“
– Али ја знам да су ови избори пресудни. Поднео сам оставку да бих се посветио изборној кампањи. И да бих рекао људима: важније од моје функције и од моје фотеље је то какву ћемо будућност да изаберемо.
– Шта то мени значи, да седим у некој фотељи, а да не добијемо парламентарне изборе и да немамо могућност да обезбедимо будућност људима онакву за какву смо се борили до овог тренутка.
– Ми можда нисмо успешни у фудбалу. Али немојте да сметнете с ума, веома смо успешни у економији. Некад смо 80-их, 90-их година били успешни у фудбалу, само економија нам није ишла.
– Ја волим и срећан сам што смо у економији по стопи раста у првим и најбољим земљама Европе. А то с фудбалом, доћи ће и то на своје место једног дана.
– Али је најважније да нам земља иде напред. Да нам пензионери имају пензије веће. Да нам радници имају плате веће. Да можемо да обезбедимо сигурну здравствену негу и здравствену заштиту за наше људе.
– Ја ћу у Београду изаћи са податком шта ћемо још да урадимо за ретке болести и за иновативне лекове. Зато што морамо да обезбедимо бољи живот за нашу децу, али морамо да обезбедимо дужи живот за наше пензионере.
„Најбоља нега у Дому здравља у Руми“
– Рашће пензије, али кад одете у Дом здравља у Руми, ви морате да добијете најбољу негу, и морате да имате и скенер, морате да имате и магнетну резонанцу, а далеко сте од тога да то имате.
– И све то можемо да обезбедимо, и сигуран сам да хоћемо, али нам је било потребно да подижемо једно по једно и место, да запошљавамо људе, и за све то је потребно време.
– И зато је страшно важно којим ће путем земља даље да иде. А како да иде земља напред са онима који се народу ругају у лице?
– Не само женама које туку песницама, и што је још горе, њихови политички представници не умеју да кажу „извините“. Они не умеју да кажу „жао нам је што је неко тукао ту жену онако крвнички“. Чак ни то не умеју да кажу.
„Ја полажем рачуне народу, они пленумима“
– Али ви видите да они не смеју да иду у дебате, јер они крију од народа, неће да полажу рачуне, и крију од народа шта је то што би они урадили.
– Не желе никоме да полажу рачуне, јер они полажу рачуне неким пленумима, а не народу. За њих сте ви нико. За мене сте све.
– Е, у томе је разлика између нас и њих. Ја полажем рачуне свом народу, а они полажу рачуне некаквим пленумима. И то је највећа, и то је највећа, и то је најважнија разлика.
– И зато вас молим да ово време покушате да учините све што можете, да пријатељима, комшијама, члановима породица укажете на то колико су ови избори важни.
– И немојте да нас увлаче у блато причама: „Шта ће они нама да раде 25., 26.?“ Неће ништа да раде. Као и обично.
– Да су могли нешто да ураде, урадили би они и 15. марта, и априла, и маја, и јуна, и сваког дана у месецу би до данас већ урадили. Нема ништа од тог посла.
– Само нас и завлаче, и политички навлаче да причамо о глупостима и да губимо време. Не. Идите и показујте људима шта су резултати, шта смо урадили, и говорите људима шта је то што ћемо да урадимо, шта је то што је наш план, програм, а ја ћу га изнети сад у суботу у Београду.
– Дакле, да им говорите шта су то наша обећања за будућност, а људи нека цене по томе шта смо урадили до сад, хоћемо ли то да испунимо или не. А не да улазимо с њима у приче о томе ко ће кога да туче, а ми нећемо никог да тучемо. Ви сте јачи, најјачи, највеће силеџије на свету, све вам честитамо.
– Али ми нећемо да будемо силеџије. Ми нећемо да будемо ти који ће да туку жене. Ја презирем људе који ћуте на то када неко туче жену. Па замислите да он сада удари било коју жену овде. Чини ми се, скочио бих и на њега и на још двојицу, без обзира на то што би неко рекао „из исте си партије“ или „си одавде“ или „оданде“.
– Какви су то људи? Ко су људи који не кажу „извините“, који не осећају грижу савести због тога? Страшно ме занима ко су ти људи.
– Кад смо добили такве људе? Добили су их, добили смо их кад су кренули да нам деле породице. Кад су кренули да окрећу децу против родитеља, родитеље против бака и дека, и све заједно.
– Да нам руше све традиционалне вредности. Да нам руше демократију.
– Кад им кажете: „Дођите на дијалог, на разговоре“, две године их позивам. Две године неће. Не надлежна институција.
– Онда их позовем: „Ајде, идемо на ТВ дебату, имамо изборе.“ А не, не. Нећемо. Јао, нисам знао да сам толико страшан. Понекад помислим да сам ко крокодил и ајкула – констатовао је.
Док су неки блокирали улице, ми смо радили, да бисте могли макар нешто да живите боље, истакао је.
Вучић у Иригу
Вучић је по доласку у Ириг разговарао са већим бројем људи који га је дочекао.
– Аутобуска станица у Иригу је језива… Ако немате паре реците, када људи виде то мисле да је цело место такво. Па и ако је приватно власништво не сме онако да изгледа. Зовите човека да промени то, ако неће он то да промени купићемо ми па ћемо да променимо – нагласио је он.
Мештани су више пута скренули пажњу Вучићу да нема довољно тротоара, и он је обећао да ће бити урађено све што је могуће.
Он је током обраћања рекао да жели да укаже на неколико ствари.
– За нас, за земљу, су ови избори од одсудног значаја. Ви сте довољно мудри да знате да цените рад и разликујете рад од нерада. Да цените рад од празних прича и обећања. Ја сам обављајући председничку дужност углавном морао да ћутим, говорим о стварима које се тичу мог посла, и нисам имао времена ни могућности да одговарам онима који су покушавали да нам сруше земљу у претходне две године – рекао је он.
Вучић истиче да су блокадери пре годину и по дана кренули у револуцију, и говорили да им је стало до правде.
– Није им било стало када нам је 17 младих људи живо спаљено у дискотеци у Новом Саду, па их није интересовало да ли је Пајтић крив или не. Али да не будем тужилац и судија. А када оставите то по страни, кренули су са политичким причама. Да говоре како у Србији нема демократије, руке вредних људи у овој земљи су називали крвавим рукама… Буквално свакога, и свима су крваве руке, само њима нису. А онда су рекли да нема слобода у нашој земљи, да не може да се чује другачије мишљење, да Вучић не сме на дебату и дијалог. Онда сам им пре годину и по дана понудио дијалог, а рекли су да нисам надлежан – подсетио је он.
Каже да је програм „студентске“ листе папирче, и да га је срамота шта пише на томе.
– Они хоће да кажу да су обавезани да слушају само пленуме… Доносе неки непознати људи одлуке, а све плаћају странци који доносе паре споља. И сада ја питам, хоћете ли да подржите те за које не знате ни ко су ни шта су, или оне за које знате ко су и шта су, и који вам полажу рачуне. Ви знате ако ми победимо да ћу ја бити председник Владе, а они неће рећи ко ће бити њихов председник Владе. А они планирају да за председника Владе поставе оног који је разорио динар, оног Шошкића – казао је он.
Вучић је нагласио да не разуме порив за пребијањем жена који влада међу блокадерима.
– Таквих магараца има свуда, али има још један већи проблем. Јесте ли приметили да нико са њихове стране то није осудио. Нико није рекао извините. Они то подстичу, да вам кажу да је то нешто што је потпуно нормално, подразумевајуће. По њима, та жена је заслужила песницу у главу. Видите јутрос да Вукадиновић каже да је то измишљено. Траже од вас да не верујете својим очима, и све време говоре једну те исту ствар. То се није десило, и не постоји реч извини. Ја од вас тражим да не учествујемо у насиљу, да их гледамо као људе – поручио је носилац листе „Уједињена Србија“.
Он је потом ушао у цркву Светог Николе у Иригу, где му је старешина говорио о историјату цркве.
Зашто Вучић толико говори о женама: Кад будем остарио, шта мислите ко ће да брине Данило или Милица?
– Прво зато што су нападане, друго зато што се уздамо у одговорност, озбиљност, посвећеност, рационалност жена. Жена зна да она мора да брине о кући, жена зна да мора да брине о родитељима. А погледајте све нас мушкарце овде, ја родитеље видим можда једном у месец дана. Бринем ли ја о њима? Мислите ли да Данило хоће да ми, кад будем још остарио, да ми донесе и да брине о мени или Милица? Шта мислите, ко ће? Дакле, увек је све на жени. Увек је све на жени. Жена брине о родитељима, жена брине о деци. А ко то брине о унучићима? На прсте две руке да избројите све деде које сваког дана брину о унуцима. Углавном су то баке, као и мајке.
– Жена је та која мора да размишља о томе шта је за целу породицу најважније. Жена је та која мора да размишља шта је за кућу најбоље. Жена је та која мора да размишља шта је за државу најбоље. Жена неће ни да јој деца, ни мужеви, ни родитељи, ни браћа иду у ратове и сукобе. Жена хоће да економија иде напред.
„Рекао ми: Гласају за Бориса Тадића што је леп“
И кад су људи мени говорили, и то стварно није шала, то је било 2011. у Крушевцу, сам то чуо, иначе од једног доброг активисте, тада били смо у опозицији, он је мени рекао: „Неки месни избори су били, па смо ми негде изгубили.“ И он ми је рекао: „Не можеш, знаш, каже, они гласају за Тадића зато што је леп.“
Ја му кажем: „Да ти сад кажем никада жене не гласају за некога зато што је леп. Жене хоће стабилност, сигурност, рад, а не зато што је неко леп, него смо ми лоше радили, и ти си лоше радио, и из тога да извучемо поуке, па ћеш другачије да се понашаш следећи пут.“
– Тако да, кад ме питате зашто жене, ми и мушкарци можемо да седнемо испред кафане овде и да причамо глупости по цео дан. Ратујемо са пола света, од Сирије до Венецуеле, све ми знамо. Зато што знамо да неко други мора да брине о важнијим стварима. А жена? Жена зна да је на крају одговорност на њој.
– И ја поштујем мушкарце, све поштујем, највише верујем женама.
„Ако си ти спреман крвнички жену да удариш песницом у лице, за тебе не постоји никаква светиња. Ни дете, ни родитељи, ни држава, дом, ништа за тебе не постоји“
На питање о „ћацикама“ и негирању Ђорђа Вукадиновића на Н1 „да се јавност затрпава измишљеним причама о насиљу блокадера над женама“, Вучић каже:
– Мене је срамота да то коментаришем. Када видите, погледајте разлику између моје реакције и када још нисмо знали да су пола догађаја измислили везано за Александра Шапића, а ја свој однос нисам променио.
– Сматрам да је он одговоран, јер је требало да оде на другу страну улице. А погледајте њих, за мене је то иначе највећи проблем: што они не осуде када неко крвнички песницом жену удари у лице.
– Ако си ти спреман крвнички жену да удариш песницом у лице, за тебе не постоји никаква светиња. Ни дете, ни родитељи, ни држава, дом, ништа за тебе не постоји. Не постоји нормалан човек, нормалан, који је у стању да на онакав начин удари жену. А није нормалан, и уопште, као што видите, нећу да им се додворавам, није нормалан ни онај човек који то прећути, који неће да каже „извините“ или „жао ми је“.
– Ни од кога од њих нисмо чули ни „жао ми је“ ни „извините“. Љутите се на мене колико год хоћете, ја стварно мислим да с тим људима нешто није у реду. И да то могу да гледају и да им буде потпуно свеједно. Не знам шта бих вам рекао, закључио је Вучић.
„Ускоро ће неке од најважнијих фабрика из света да дођу у Инђију: Нећемо моћи воду да завршимо ни за 12 до 15 милијарди евра у целој Србији“
– Да вам кажем велико хвала овде на гостопримству у Старом Сланкамену. Ове улице, то одмах да се уради. Значи, немој да чекате март, него сад урадите. Одмах! Видите како је добро понекад кад дођем и слушам људе. Иначе то не би урадили још 3 године. А овако ће да ураде одмах.
– Хтео сам само да вам се захвалим на свему, и знам ја да ја, као и ви, никада нисам до краја задовољан, никада нисам до краја срећан оним што смо урадили. Али ако погледате и како је Инђија изгледала пре 10 година и како изгледа данас, то је небо и земља, огромна је разлика. И много тога се урадило, и ускоро ће и додатно неке од најважнијих фабрика из света да дођу у Инђију, и не само због запошљавања у Инђији, где је ниска стопа незапослености, већ и због довођења других људи, и због тога што ће то много да значи и за угоститељске објекте, за даљи развој инфраструктуре у Инђији.
– И оно што нам је највећи проблем у Инђијској општини је вода, то је велики новац и то не може да финансира општина. Радимо још нешто овде на проширењу и на новим индустријским зонама, и то све сад доводимо најбоље фабрике, најбоље то. Нису, не постоји ништа боље у свету, и ако нам доведу, ако овде почнемо да радимо, а почећемо и те роботе и тренинге за вештачку интелигенцију. За роботе са вештачком интелигенцијом, онда ће нам то све бити огромна промена и Инђији много тога новог додатно да донесе.
– Ово за воду… нећу да вас лажем, нећу да вас обмањујем. Две ствари су ми страшно важне: једна је вода, друга је здравство. Зашто сам вам то рекао? Ми у овом тренутку имамо 69 пројеката у 60 општина широм Србије. Дакле, то су вам обухваћени сви окружни центри и највећи део општинских центара, у којима су урађени пројекти, а где се чека почетак радова на реконструкцији и доградњи, или потпуно новој изградњи болница и домова здравља.
– Тиме буквално све мењамо, али то кошта милијарду и 300 милиона евра. А ово за воду, само да бисте знали, милијарду и 300 милиона евра је огроман новац, заиста огроман, али за то ћемо наћи. И мислим да је страшно важно и због наших старијих људи, али и због деце, да свуда имамо добре домове здравља, добре болнице, и то да платимо. Е, оно што… ја не могу да вам кажем „биће све у реду“ као што неки други могу да кажу, пошто знају да ће да изгубе на изборима, па могу да обећавају шта хоће. Ја не могу. Не могу да причам глупости.
– И не, они обећавају оно што раде, а то је да ће да нас туку, јуре. Океј, за то су велемајстори. Дакле, оно што ми је важно, то је ово питање воде. И ја сам мислио да ми то можемо да покријемо са невероватно великих 5 милијарди евра. Не причамо о 5 милијарди динара, то је 50 милиона евра, него причамо о 5 милијарди евра.
– Нећемо моћи воду да завршимо ни за 12 до 15 милијарди евра у целој Србији. Цела Војводина, и највећи део централне Србије, са још већим проблемима него што је овде на северу Србије. За то ће нам бити потребне године, али морамо да урадимо и да направимо прорачун за целу Србију, за свако место, да свуда видимо одакле, за где, за које подручје вучемо воду. Сад и бунари пресушују.
– Потребни су нам у вишим подручјима, чак и ваше општине, биће нам потребни бустери и тако даље. Дакле, милион ствари, милион проблема које морамо да решавамо и које није лако и једноставно решити. Да ми то све решимо за 6 и 7 година, био бих срећан, али да за 2, 2 и по године, као што кажем, свуда, цео процес покренемо и да кренемо да радимо брзо и да видите да се то решава.
– Село по село, месна заједница по месна заједница, општина по општина. Дакле, од Банстола, Чортановаца до Марадика и Сланкамена, дакле сваког другог, да видимо и да видите да се то креће, био бих срећан. Али нико о томе није, колико, 80 година се није бринуо. Али хоћу да знате да то много кошта, као и канализација.
– Ја нисам знао, само да знате, кад смо кренули у ове пројекте, и сад питам за цеви, само за Крагујевац, за канализацију, за један град. То није Београд, то није Нови Сад, то није Ниш, није један од три највећа града. И питам колико километара цеви је потребно. Знате ли колико је километара цеви потребно само за Крагујевац? Километара цеви. Не метара, километара. 678 километара цеви канализационих само за Крагујевац.
– Само да видите колико је то све слојевито у проблемима, колико то није лако све обезбедити, и онда то гледате за све градове, за све општине, да не буде само фекална, већ и кишна канализација, да може довољно воде да прими. Када имамо поплаве, кише, олује, невреме и све друго, дакле, безброј проблема, али полако, сигурно идемо напред.
– И за нас је важно да нам земља буде економски по стопи раста снажна, брза, напредна, да можемо да се хвалимо тиме да смо једна од 2, 3, 4 земље које најбрже расту у Европи, јер тиме смањујемо разлику у односу на све друге и тиме чинимо све да можемо ово све да покренемо. И зато ја говорим то вама, пошто видим да има много озбиљних људи који разумеју ствари, јер не волим: „Гласајте, победићемо и биће све лепо.“
– Не, никад није све лепо. Живот је саткан од лепих, дивних ствари и од безброј проблема. Ту сте да решавате проблеме, и важно је да људи виде да ли се борите за њих или не. И за мене је важно да ви видите да се боримо, и да желимо да се боримо, и да желимо да радимо оно што је најважније за Србију у овом тренутку, а да ће бити лако, неће бити лако, и то је све огроман новац, као што сад вама, као фонтана жеља: „Асфалтирајте ово, асфалтирајте ону улицу.“ То нас кошта стотине милиона евра. Само хоћу да то знате. Стотине милиона евра.
– И пре 2 дана, када сам ишао на исток Србије, гледао сам пут и после проверио: од ’56. није обнављан. Од ’56. Тачно 70 година није обнављано. Само је ишла крпа на крпу, крпа на крпу. На крају је нарастао тај пут као брдо, буквално крпа на крпу. А нема промене асфалта, ниједног слоја асфалта, нема ничега. И то морате да радите. 70 година није нико.
– И све што кренете, увек вам кажу: „Еј, ја живим толико година, али није урађено.“ И сад се људи надају да то може, да та пракса може да буде промењена. И ми морамо то поверење људи да оправдамо, и зато то морамо да учинимо.
„Пази, пази, немој да изађе дете“: Малиша тражио да изађе из кола да загрли Вучића
– Пази, пази, немој да изађе дете. Немој да изађе дете. Само га пазите да не изађе, викнуо је Вучић због малише који је тражио да изађе из аута да га поздрави и загрли.
– Сладак Милош. Срце мало…
„Толико улажем у здравство, као ноћна мора ми је“
– Толико се мучим, толико улажем у здравство, верујте ми, као ноћна мора ми је здравство. За воду знам, нисам крив, нити било шта. Ако можемо да решавамо, решаваћемо.
– А за здравство се толико нервирам, толико се секирам, да не можете да верујете. Јер кад урадите онакав КБЦ који као свемирски брод изгледа у Београду, Клиничко-болнички центар, кад урадите Нишки Нишки клинички центар, кад урадите Нови Сад, сад ће Крагујевац.
– Радимо свашта, Лесковац, Врање, овако и онако. А онда, кад заређам, па од Смедерева, и Смедеревске Паланке, па све до Бора, преко Пожаревца, нема ниједна нормална болница. Нема ниједна да је у пристојном стању. А онда, кад погледам овде Сремску Митровицу, исто лоше. Ја се питам, прођу 30 година, нико ниједну болницу не реновира, и зато се секирам.
– Није то лако, да се не наљутите, него је наше да поправљамо услове у Митровици, а за њих је, иначе, тај проблем са превозом и у великом делу Србије. Дај бре, председници општина, седите, договорите се. Није то велики новац за вас. Смањите дефицит на неком другом месту, дајте људима то омогућите. Нису сви богати да имају аутомобиле и да могу да се возе. Дај нешто да урадимо за сиромашније људе.
– Изволите, госпођо. Да ли може магнетна резонанца на неки начин да се убрза, да не чекате годину дана? Годину дана чекате магнетну? А где? За кичму, у Новом Саду? Ма немогуће да чекате годину дана на магнет. И отворено каже: или плати или чекај? С правом не спавам, рекао је Вучић и рекао да се види да ли то може да се реши.
Вучић се дружио и са женама Старог Сланкамена које су му и запевале.
Хит-сцена у Старом Сланкамену: А да ви преузмете државу, сигурније је
Вучић је стигао у Стари Сланкамен где је дочекан овацијама „Ацо, Србине“ где се срео са женама које се баве рукотворинама и израдом зимнице а које је питао које им улице не ваљају, јел имају цркву. Мештани су се пожалили на воду.
На дар је добио добош торту за себе и родитеље за коју је рекао да ће пре Сремске Митровице вечерас да заустави ауто, да је стави на ауто па онако прстима да једе и то прво слатку кору одозго што највише воли!
А онда је разговарао и са мештанком која му је рекла:
– Председниче, кад ви нама направите месну заједницу на Банстолу а ја будем председница, биће све у реду…
Вучић се насмејао па рекао:
– А да ви преузмете државу, сигурније је!
– Државу остављам вама а ја ћу бити задовољно са Банстолом, рекла је на шта су се сви насмејали.
Јуче је, подсетимо, обилазио исток Србије а дан је завршио у Поморављу, у Јагодини.