Филм о страдању деца Лордана Зафрановића „Ђеца са Козаре“ нашао се у вртлогу политичких подела и на мети људи, који „воле да мрзе“.
Нормални људи данас, оцењујући политичке прилике код нас, обично кажу: „овако нешто нисам видео од почетка вишестраначког живота“. Потпуно су у праву. Увек је било ривалитета, свађа, вређања, сучељавања различитих ставова, сукоба мишљења, и да не набрајамо више. Мржње у оваквој количини, никада није било.
У ком тренутку наших живота се то неслагање са нечијим идејама претворило у отворено непријатељство и мржњу? И што је јако опасно, да би се мржња „нахранила“, не бирају се средства, не размишља се о томе хоће ли нечија осећања бити повређена. И оно што је најстрашније – мржња се храни на најогавнији и људској природи непримерен начин, ударајући на болесне и несрећне.
Редитељ Горан Марковић поручује колеги Лордану Зафрановићу да повуче свој филм „Ђеца са Козаре“ са, како каже, „Ћаци феста“. А филм говори о страдању деце и цивила са Козаре током Другог светског рата, са посебним фокусом на усташке злочине и логор Јасеновац 1942. године. Зафрановић истражује како настаје зло и како људи постају део система злочина.
Да ли баш то боли Горана Марковића и шта значи „Ћаци фест“? Значи ли то да постоји и блокадерски фест, значи ли то да ћемо и све остале ствари и појаве у друштву делити на овакав начин, као што смо успели да урадимо недавно са Филмским сусретима у Нишу.
„ Када мржња достигне такав ниво да ти је чак и филм о стравичном страдању, геноциду над српским народом, почињеним од стране НДХ у Јасеновцу – тема за политичке поделе, ширење мржње и дискриминацију, онда то више није мржња, већ болест“ рекла је Ана Брнабић.
А ми питамо – је ли то цена која треба да се плати, како би се стигло до власти? Да ли је власт вреднија од земље којом желе да управљају, од људских живота и у крајњем од било ког човека који је до јуче био њихов колега, пријатељ, комшија?
Или је то, можда „одрађивање посла“ пред налогодавцима, који је добро плаћен?
Образ и част, који су били важни у овој земљи, сада су обезвређени. Блокадеру су спремни на све, како би срушили Вучића и докопали се власти „која игра како туђин свира“.
Чувена Његошева изрека „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“ представља осуду силе и насиља као врсте „закона“.
Другим речима, онај ко се ослања само на бруталну физичку снагу и мржњу остави за собом дела која су дубоко неправедна и неморална, а његов траг „смрди нечовјештвом“. Избор је у нашим рукама, па како сејемо тако ћемо сутра и убирати плодове.
snagajuga.rs