Брнабић је реаговала на начин на који се Србија у делу британске јавности представља као држава која балансира између Брисела, Вашингтона, Москве и Пекинга, наводећи да такав приступ занемарује право Србије да самостално одлучује о својој спољној и економској политици.
„Да ли мала европска држава која не прихвата да јој други одређују са ким сме да тргује или разговара самим тим мора да буде тајно укључена у некакве закулисне политичке игре?“, упитала је Брнабић.
Како је истакла, Србија се налази у срцу Европе, Европска унија је њен највећи трговински партнер, а домаћа привреда снажно је повезана са европским тржиштем.
Истовремено, према њеним речима, европски пут Србије не значи да Београд треба да прекине економску сарадњу са Кином, односе са Сједињеним Америчким Државама или дипломатске везе са Русијом.
„Србија је, пре свега, суверена држава која ће интересе својих грађана увек стављати на прво место“, навела је председница парламента.
Брнабић: Србија данас потпуно другачија него 2012. године
Посебан део текста Брнабић је посветила економским променама у Србији током претходних година.
Она је навела да се Србија у време доласка Александра Вучића на власт суочавала са високом незапосленошћу, нестабилним јавним финансијама и ниским нивоом инвестиција, док је данас, према њеној оцени, економска слика земље знатно другачија.
Брнабић је указала да су током 2025. године просечне зараде реално порасле за 7,1 одсто, да је стопа незапослености износила 8,7 одсто, док је извоз повећан за 8,4 одсто.
Позивајући се на податке Европске комисије, навела је и да је БДП по становнику, изражен кроз стандард куповне моћи, са 10.712 евра у 2012. години порастао на процењених 20.365 евра у 2025.
Србија је, како је додала, у истом периоду напредовала са 41,2 одсто на 51,3 одсто просека Европске уније према куповној моћи.
Према њеним речима, иза статистичких података грађани виде веће зараде, нова радна места, путеве, железнице, фабрике и стране инвестиције.
О односима са Украјином, Русијом и Кином
Брнабић је одбацила и представљање Србије као државе која делује као продужена рука Москве.
Као пример је навела званичну посету председника Украјине Володимира Зеленског Србији и разговоре са председником Александром Вучићем, током којих је поновљена подршка територијалном интегритету Украјине.
Када је реч о Кини, Брнабић је направила поређење између трговинске размене Пекинга са Србијом и Великом Британијом.
Како је навела, годишња трговинска размена Велике Британије и Кине премашује 100 милијарди фунти, док размена Србије са Кином износи мање од 8,5 милијарди евра.
Она је оценила да се сарадња Лондона са Пекингом углавном посматра као уобичајена економска сарадња, док се односи Србије и Кине неретко представљају као доказ превеликог кинеског утицаја.
Брнабић је нагласила да је политика Србије да прихвата инвестиције које доносе нова радна места и повећавају производне капацитете, без обзира на то да ли капитал долази из ЕУ, САД, Кине, Индије, Јапана или земаља Залива.
„Зашто би економска сарадња значила политичку послушност?“
Председница парламента осврнула се и на критике да Европска унија нема довољно политичког утицаја на Београд.
„Зашто би економска међузависност подразумевала политичку послушност?“, упитала је Брнабић, наводећи да је у све подељенијем међународном окружењу стратешка аутономија посебно важна за мале и средње државе.
Подсетила је и на НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године, оцењујући да је то искуство оставило снажан траг на начин на који грађани Србије посматрају међународне односе.
Истовремено је истакла да Србија, упркос искуствима из прошлости, није остала изолована, већ је градила партнерства широм света и задржала европско опредељење.
Брнабић о протестима и политичким поделама у Србији
Брнабић је у тексту поменула и протесте и унутрашње политичке прилике у Србији.
Навела је да Србија има политичке проблеме као и друге демократске земље, као и да грађани имају право да протестују и критикују власт.
Према њеним речима, институције морају да одговоре на захтеве демонстраната, али истовремено морају да уважавају и ставове грађана који у протестима не учествују.
Говорећи о политичкој улози Александра Вучића, Брнабић је навела да је он постао доминантна фигура српске политике и оценила да део бирачког тела његову подршку везује за промене животног стандарда и инфраструктуре.
Како је навела, ти грађани виде нове путеве и пруге, фабрике, стране инвестиције и раст зарада, као и Србију која, према њиховом виђењу, снажније заступа сопствене националне интересе.
„Србија није ничији пион“
Брнабић је текст закључила поруком да Србија неће одустати ни од европског пута ни од права да самостално води своју политику.
„Србија није ничији пион. Она је самоуверена, стабилна и просперитетна европска демократија. Одлучни смо да постанемо чланица Европске уније и намеравамо да то учинимо као суверена држава која сама бира свој пут“, поручила је Брнабић.
Ана Брнабић тренутно обавља функцију председнице Народне скупштине Републике Србије, док је председница Владе Србије била од 2017. до 2024. године.
Srbija Danas/nsuzivo.rs