Председник Србије Александар Вучић обратиће се вечерас око 22 часа учесницима 81. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.
Вучић говори као пети у поподневној сесији, у тренутку када се свет суочава са дубоким поделама, а Србија са великим спољнополитичким и унутрашњим изазовима.
Аналитичари очекују оштрији наступ и поруку повезану са националним и безбедносним интересима Србије, уз могуће осврте на унутрашњу политику.
Саговорници оцењују да су УН у кризи, а да Србија и даље има важан глас на међународној сцени.
Имајући у виду да је ово вероватно један од најважнијих спољнополитичких наступа у новијој историји, поруке које ће се чути из Њујорка била је главна тема емисије „Пулс Србије“ које су анализирали политички аналитичари Срђан Барац и Александар Љубомировић, док се из Сједињених Америчких Држава директно укључио политиколог и адвокат Александар Ђуричић.
Очекује се говор „за октаву виши“ од претходног
Оцењујући домет предстојећег обраћања, аналитичар Срђан Барац подсећа на огромну пажњу коју је изазвао претходни Вучићев наступ, наглашавајући да се вечерас очекује још оштрија и упечатљивија порука.
Његов претходни говор на заседању Генералне скупштине УН привукао је огромну пажњу, до те мере да је Сергеј Лавров тада прокоментарисао како му то никада неће опростити.
Верујем да ће предстојећи говор председника Александра Вучића бити за октаву снажнији и оштрији. С обзиром на то да се наредних дана очекује његова оставка, ово је вероватно његов последњи велики наступ на међународној сцени. Можда ће обратити пажњу на унутрашњу политику, али што се тиче спољне, то је то.
Од нашег председника смо и навикли на изузетно упечатљиве говоре, а убеђен сам да ће овај бити директно повезан са нашим националним и безбедносним оквирима – започео је Барац.
Ћутање Брисела на скандалозне претње и притиске
Коментаришући билатералне сусрете које је председник Србије имао у Њујорку, пре свега разговор са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кајом Калас, Бараћ се осврнуо на изостанак реакције међународне заједнице на бруталне претње упућене женама током кампање у Србији.
Каја Калас је то сигурно разумела, јер би у њеној или било којој другој европској држави реакција била тренутна. Међутим, јасна је намера да се наша унутрашња политичка ситуација искористи као полуга притиска на Србију, како би се наша спољна политика у потпуности усагласила са Европском унијом.
Док се дешавања из претходне две године представљају на такозвани ‘легитиман’ начин, код те ‘студентске листе’ не видимо апсолутно никакву политичку одговорност.
Плашим се како ће изгледати 25. октобар, али и дан након тога, поготово када видимо да Европа ни на који начин не осуђује нападе на жене у Србији.
Када се позива на „бацање у Дунав, каменовање, силовање“ и када се упућују бруталне претње великом броју грађана, директно се ствара атмосфера узнемирености и нелагоде.
Страхујем да је све то циљано урађено – креирањем такве тензије жели се изазвати директан физички сукоб са присталицама СНС-а, како би потом трчали у Европски парламент и унижавали сопствену државу – нагласио је Барац.
Урусавање међународног поретка: Прекретнице из 1999. и 2008. године
Говорећи о улози и тренутној кризној позицији Уједињених нација, политички аналитичар Александар Љубомировић указао је на историјске периоде који су трајно нарушили механизме глобалног права.
Уједињене нације представљају симбол послератног међународног поретка, успостављеног након Другог светског рата. Све до 1999, односно најкасније 2008. године, УН су имале функционалне механизме за решавање великих глобалних спорова, што данас више није случај.
У последњих десет година сведоци смо урушавања угледа ове организације, при чему генерални секретар УН Антонио Гутереш није успео да се избори са фундаменталним проблемима са којима се суочавају – започео је Љубомировић, а потом је образложио своје излагање:
Зашто баш 1999. и 2008. година?Илегалном „NATO“ агресијом 1999. направљен је преседан којим је међународно право почело да одумире, јер је нападнута суверена земља која никога није угрожавала.
С друге стране, 2008. године и једностраним проглашењем независности тзв. Косова забоден је ‘последњи ексер у ковчег’ међународног поретка.
Он је додао и да опозиција у Србији упорно крије свој спољнополитички програм од бирача, те да би свака нагла промена успостављеног курса имала катастрофалне последице.
Волео бих да могу конкретно да одговорим на то питање, али они свој политички програм упорно крију од бирача и целокупне јавности.
Са једне стране, стално се нуде ТВ дуели, дијалози и разговории, и то не само сада у кампањи, већ се и током претходне две године континуирано пружала рука сарадње, што је друга страна изнова одбијала.
Током свих билатералних сусрета које водио и води Александар Вучић, јасно се види колико је Србија цењена на међународном нивоу и колико је њен углед порастао од 2012. године. Тај углед би се моментално урушио евентуалном променом власти, јер код опозиције не видимо никакву конкретну спољну политику, за разлику од актуелне која траје већ 13 или 14 година и захваљујући којој је Србија препознатљива у свету.
Нагла промена тог курса представљала би политички суицид за нашу земљу – поручио је Љубомировић.
Светски лидери уважавају реч Србије
Укључујући се директно из САД, политиколог и адвокат Александар Ђуричић нагласио је да је фокус америчке јавности усмерен на предстојећи сусрет Доналда Трампа и Си Ђинпинга у Белој кући, али да је заседање „GS UN“.
Заседање Генералне скупштине УН несумњиво је од кључног значаја за већину земаља, а посебно за државу попут Србије. Сасвим је јасно да светски лидери уважавају став председника Вучића и да ће многи желети да чују шта има да каже, нарочито када је реч о овој тематици – истакао је Ђуричић.
Како додаје Уједињене нација морају да промене свој став.
Сви су свесни, што смо могли да чујемо од водећих светских лидера, почев од Трампа и Макрона, па до нашег председника Вучића – да Уједињене нације у овом формату и начину организације не могу да одговоре на изазове 21. века.
Неопходно је пронаћи ново решење, али да би се до тога дошло, сви морају доследно да се придржавају међународног права, а не да пристају на ‘закон џунгле’, како је то сликовито описао и сам Макрон – поручио је Ђуричић.
kurir.rs/nsuzivo.rs