ПРЕДСЕДНИК Србије и носилац листе „Уједињена Србија“ Александар Вучић стигао је у етно село „Моравски конаци“.
– Изгледа чудесно. Први пут сам овде. Кажу да пре четири године све изгорело осим пања на улазу и човек је све за кратко време подигао
– Много тешко људи живе да прође још један тај дан и свуда су направили… сва деца у оба места као и у Рибњикару као јабуке лепи… Надам се да ће успети да се изборе ако Бог да за још потомства, то могу само да кажем. Да је тешко тешко је.
– Било ми је забавно на Смедервској пијаци. Посебно ми је било забавно кад су се појавила двојица блокадера. То је за мене изазов. Имали су штап преко пута па су дотрчали да кажу. Кад год сам покушао са њима да разговарам – не вреди. „Ајде ћао ћао бивши председниче“. Ок, и бивши председник и председник сам. Ови наши, обичан народ, су незадовољни локалним руководством. Незадовољни болницом, још појединим путевима. Изашао су туда и обиђем, углавном су добри путеви. Сигурно да има шта да се уради. Свратићу до Жабара, Марковца, то ми је за сад. После ћу да видим где ћу даље.
– Отишао сам и свратио на језеро. Шариначко вештачко језеро и имају добре рибе. Ухвате и пецају штуке, сомове. Сналази се народ. Баш сам се обрадовао народу на пијаци. Има разумних људи, али ови јутрос..нешто…Обилазићу још много пијаца. Наћићу те људе да разговарају. Не могу сви људи да буду такви.
– То је један човек или њих 50 можда или стотину, нису сви који су за њих такви. То су наше сестре и браћа. Заблудели у овом тренутку али су највећим делом добри људи и са њима треба разговарати.
– Ја сам чуо бар 1000 пута „Вучићу педеру“, „Ацо шиптаре“, не постоји увреда коју нисам чуо. Шта још да ми кажу? Да ми је мали син холограм? Да су ми деца оваква онаква, отац није отац, мајка није мајка? Шта горе могу да ми кажу? Јел има нешто горе да сте чули? Увек је ствар ко вам каже и можете и на тараби да напишете најлепше ствари, али људи верују људима.
– Мени је тешко кад говоре о женама, оно што је тај човек написао о Весни Радосављевић. То ме је толико ужаснуло. Ја не могу то ни да поновим, посебно што је она једна дивна жена, најбољи глас од свих водитеља, спикера, новинара, свих тих чуда. Да онако нешто напишеш за жену? То не можеш да кажеш за жену од 20 година, а не од 60. Нема смисла.
– Лепо ми је било да возим, а онда сам себе ухватио да кршим прописе, дизао сам ногу са папучице и то је то. Нема даље филозофије. Опуштенији сам, нисам поднео оставку. Али бићу опуштенији, лакше је, мање обавеза.
– Једва чекам да се вратим и у понедељак, 28. кад поднесем оставку седнем народ и уз свој народ. Овде су наши људи, они који подржавају, једини догађај који смо заказали где сте и ви. Све остало је само телефон. Телефон је довољан. Као што бих ја условно говорећи рекао, и телефоном ћу да их победим. Све што никада нисам радио, и у томе ћу да их победим. Они су мислили да је до телевизије, није. То је до тога да ли људима говорите истину и да вам они верују, све остало је техника. А техника не побеђује у политици. То покушавам да објасним хиљадама људи које учим политици. Није најважније колико ћеш да седиш. Молим их, кад идете на Пинк, Информер, Прву, не идите по 50 минута, нико вас не гледа толико дуго. Идите на 8-10 минута, пробајте да кажете шта имате и то је то. Неће. Људи мисле да је до броја минута.
novosti.rs