Након више од деценије борбе удружења и родитеља деце са сметњама у развоју, Народна скупштина Републике Србије усвојила је дугоочекивани Закон о родитељима-неговатељима.
Овај правни акт по први пут у домаћем систему социјалне заштите формално препознаје и вреднује целодневни рад и жртву оних који брину о најрањивијим члановима друштва.
Родитељи и Удружења сматрају да је ово значајан корак ка системском решењу проблема са којима се годинама уназад суочавају.
Закон доноси месечну накнаду од 65 000 динара за родитеље неговатеље, уз плаћене порезе и доприносе који обезбеђују радни стаж. Новим Законом се препознаје системски жртва родитеља и пружа им се преко потребна економска сигурност.
– Ја сам била члан Радне групе у којој се усаглашавао Закон – као представник Националне организације за ретка болести (НОРБС) и као родитељ детета које има мишићну дистрофију. Мој син данас има 23 године, и таман толико година се ми родитељи боримо за доношење оваквог Закона. У Радној групи су били и други родитељи, и сви ми имамо велико искуство у овој теми. Зато смо ми били саветодавно тело и експертиза, да дамо своје мишљење, појаснимо неке ствари и помогнемо. Држава је та, која је направила први корак, и ми смо задовољни учињеним, каже Биљана Ђорђевић, члан Националне организације за ретке болести и мајка болесног детета.
Док надлежни поручују да је реч о револуцији у социјалној политици, међу самим родитељима и активистима преплићу
се олакшање, али и примедбе на строге услове које закон прописује.
– Држава је овог пута урадила праву ствар. Кренула је од најтежих случајева и они ће први добити помоћ. 65 000 месечно, није мало у односу на ништа. Осим тога држава уплаћује све дажбине, па са на основу ових примања стиче и право на пензију. Закон, дакле, пружа економску и социјалну сигурност. Још једна добра ствар је да сва остала социјална примања, попут туђе неге рецимо, остају. Ту спадају и услуге у заједници, боравак, лични пратилаац, персонални асистент, геронтодомаћице. Све су то услуге које држава плаћа, што у другим земљама није случај, каже Биљана, говорећи о бенефитима које доноси Закон родитељ-неговатељ.
Закон у првој верзији, као и сви остали Закони, има одређене недостатке и слабости које ће се наћи на дневном реду и које у наставку могу бити исправљене и прилагођене пракси, каже Биљана.
– Један од таквих недостатака је укидање права на примања после 65-те године и стечена пензија која неће прелазити 32 000 динара. У моменту када су и родитељи остарели, и када је и њима потребна помоћ. Други недостатак је ускраћено право родитељима да се баве неким додатним послом, допуне буджет и изађу мало из куће за коју су везани 24 сата дневно, током целог живота. Ми знамо да ништа не може преко ноћи и да је потребно време да се све усклади са праксом и стварним животом. Уосталом, много тога нисмо имали до сада, а сада имамо, па треба имати и то у виду.
Након 1.октобра, када Закон почиње да се примењује, неке мајке и очеви ће први пут у животу добити здравствену књижицу. То је за многе важније и од саме накнаде, јер су до сада били потпуно невидљиви за систем, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.
Да би остварио статус родитељ-неговатељ, подносилац захтева мора бити држављанин Србије, пунолетан, са очуваном пословном способношћу и да живи у заједничком домаћинству са дететом. Кључни елиминациони услов јесте да родитељ мора бити потпуно незапослен, да није корисник пензије, нити радно ангажован по било ком другом основу (укључујући хонорарни рад или предузетништво).
Закон такође предвиђа да у уже породичним заједницама, у којима има двоје или више деце са тешким инвалидитетром, право на статус могу остварити оба родитеља истовремено.
View this post on Instagram
snagajuga.rs