Иако су медији у Србији пренели информацију о учешћу нашег председника Александра Вучића на међународној конференцији о глобалној политици у Шантилију у Француској, много тога у први мах није схваћено. Већ сам позив Србији и њеном председнику да учествује на овој конференцији говори о поштовању Србије и њеног председника.
У свом излагању на панел-дискусији, у разговору са оснивачем ове конференције, које је трајало преко пола сата, дало се много тога закључити. Могли смо видети колико поштовање ужива Александар Вучић у Европи, ван бриселског бирократског корпуса. Јасно је било да, када се отворено, поред осталог, од нашег председника затражило да изнесе своју визију о Европи у садашњости и у будућности, то није тражено од Александра Вучића политичара, него од државника са великим искуством.
Није се либио наш председник да, у контексту наше земље, демантује претходне говорнике који су тврдили да је рат у Украјини први европски рат после Другог светског рата. Подсетио их је да је 1999. године на нашу земљу извршена агресија без одлуке УН.
Без икаквог устезања изнео је чињеницу да је Русија за Европљане окупатор дела украјинске територије, а када је окупирано 14% територије Србије, тада то за Европу, сем изузетака, није био случај. Такође је изнео и податак да су Румунија и Бугарска 2007. године, при пријему у ЕУ, биле у далеко лошијој економској ситуацији него што је Србија данас.
По питању садашњости и будућности Европе, превасходно у економском смислу, после изношења својих погледа, медијатор је изнео мишљење да су ставови нашег председника доста песимистични. Међутим, оно што је наш председник изнео јесте реалност.
Реални су били ставови да се ЕУ више не може мерити у свом развоју са Америком, а поготово не са Кином, да се многе одлуке доносе само да би се удовољило друштвеним мрежама и бирачима, а да се грађанима често треба обраћати и са вестима и истинама које им се сигурно неће допасти. Поменуо је и чињеницу да Европа делује доста затворено и самозадовољно у свом економском простору, а да привредни раст стално бележи стагнацију или пад.
Сведоци смо, како је навео наш председник, да Америка води вишеслојну борбу са Кином, док Европа назадује по питању нових технологија, вештачке интелигенције, али и освајања нових тржишта, посебно у Африци. Много тога, и још много тога, слободно се може рећи визионарски, изнео је наш председник, што је и те како имало ођека код учесника ове међународне конференције, а доцније и у европским медијима.
По ко зна који пут, када је у питању наш председник Александар Вучић, важи једно старо српско правило – да нико није пророк у своме селу. Могу у Европи Александра Вучића релевантни чиниоци да воле или не воле, али његове изјаве и ставове поштују, па макар се не слагали са њима.
Жалосно је да овде у Србији не можемо успоставити дијалог са такозваним блокадерима, па и опозицијом. За њих је председник Републике ненадлежан и неко ко не завређује да се са њим разговара, иако од првог дана свог мандата на месту председника Републике нуди разговор са неистомишљеницима, а све за добробит и развој Србије.
Некако је испод радара протекло ово учешће нашег председника на овој међународној конференцији пре неколико дана и требало би детаљније да се сви упознамо са овим излагањем које је било државничко и имало значајан ођек у Европи.
24sedam.rs