Бојан Станић из Привредне коморе Србије изјавио је данас да, иако су глобални економски потреси све израженији, Србија још није осетила кризу у пуном обиму и додао да су макроекономски показатељи и даље стабилни и позитивни.
– Србија још не осећа кризу у пуном обиму. Ипак, раст инфлације, успоравање европске привреде и притисци на цене енергената могли би у наредном периоду да утичу на животни стандард грађана и привредни раст, рекао је Станић за РТС.
Како је додао, у прва два месеца ове године БДП Србије увећан је за 1,9 одсто, а кључан извор раста били су грађевинарство и нето порези, а негативан допринос потекао је од индустрије.
Станић је навео да је на глобалном нивоу формиран инфлаторни талас као последица рата на Блиском истоку и указао да су, иако је проглашено примирје, последице и даље присутне.
Напоменуо је да се криза у Србији не осећа у пуном обиму и додао да кључни изазов остаје инфлација и немогућност даљег снижавања каматних стопа.
Напротив, централне банке, попут Федералних резерви и Европске централне банке, под притиском су да их повећавају како би обуздале раст цена.
Станић је навео да је посебно важно како ће се све ово одразити на домаћу потрошњу, која је један од главних покретача раста привреде Србије.
– Инфраструктурни пројекти за сада остају стабилан ослонац привреде. Међутим, потрошња ће зависити од нивоа инфлације и од способности државе да контролише цене енергената без угрожавања буџета. Фискална дисциплина остаје један од кључних стубова макроекономске стабилности и инвестиционог поверења, казао је Станић.
Основни задатак је очување потенцијала прерађивачке индустрије и извозне снаге у условима кризе, а Станић указује да тренутна ситуација у појединим сегментима подсећа на кризу из 2008. године.
– Приметан је и пад цене злата, који није последица губитка поверења, већ потребе инвеститора да покрију губитке у другим активама, казао је Станић и навео да додатни проблем представља смањење конкурентности европске привреде, што, како је објаснио, може довести до увођења заштитних мера које би погодиле и Србију као извозника.
Станић је истакао да Србија тренутно има одређене предности у енергетском сектору – приступ сировој нафти преко ЈАНАФ-а и повољан тромесечни споразум о снабдевању гасом са Русијом.
Ипак, остаје питање како ће се све то одразити на тржиште рада, где је незапосленост благо порасла на око 8,9 одсто, каже и додаје да се упркос изазовима, очекује да криза у Србији неће бити дубока и да ће привредни раст остати око 2,5 до 3,5 одсто.
Србија ће највећи притисак осетити преко Европске уније, јер се око две трећине извоза пласира управо на то тржиште, казао је Станић и додао да проблем представљају и све чешће заштитне мере ЕУ, попут квота и нецаринских баријера, као и ограничења у транспорту.
– Због тога је важно наставити процес економских евроинтеграција и обезбедити бољи приступ јединственом европском тржишту“, додао је Станић.
У Србији чак 50 одсто потрошачке корпе отпада на храну, па се управо ту може очекивати највећи раст цена, ипак, тренутна инфлација износи око 2,5 одсто, а очекује се да остане у оквирима циља Народне банке, односно до 4,5 одсто.
Како указује Станић, кључно је да раст зарада прати инфлацију како би се очувала куповна моћ становништва.
Према његовим речима, држава има простор да интервенише, захваљујући стабилним јавним финансијама и претходној фискалној консолидацији.
– Мере могу укључивати контролу цена основних намирница, смањење акциза и подршку привреди и становништву, а њихов обим зависиће од дубине кризе, рекао је Станић.
Како је додао, Србија пажљиво прати дешавања у Немачкој, која се суочава са структурним проблемима – реформом пензионог система, енергетском транзицијом и индустријском политиком.
Станић је рекао да Србија остаје поуздан партнер, а раст ИТ сектора (скоро 10 одсто БДП-а) показује позитиван тренд развоја.
tanjug.rs