Православни верници данас обележавају спомен на Светог мученика Агапија и седморицу страдалника који су са њим пострадали почетком IV века.
Њихова прича остаје једно од најснажнијих сведочанстава о томе како се вера рађа у тренутку искушења и прераста у непоколебљиву одлуку.
Према предању, седморица младића, који у том тренутку нису били ни крштени, постали су сведоци мучења хришћана. Управо призор њиховог трпљења, без страха и колебања, пробудио је у њима дубоку веру. Вођени том снагом, сами су иступили пред властима и признали да су хришћани, спремни да поднесу исту судбину.
Убрзо им се придружио и Агапије, угледни грађанин који је већ страдао за веру. Његов пример и речи додатно су оснажили младиће, те су сви заједно остали чврсти пред претњама и мучењима. Сви су погубљени мачем 303. године, остављајући за собом снажну поруку вере и жртве.
Овај празник вернике подсећа да истинска љубав према Богу не зависи од спољашњих околности, већ од унутрашње снаге човека. Док људска осећања могу да ослабе и нестану, духовна љубав, једном утемељена, остаје постојана.
Свети Исак Сирин је то описао једноставном сликом – људска љубав је попут потока који пресуши, док је божанска попут извора који непрестано тече.
Зато се верницима препоручује да данас, у тишини храма или сопствене молитве, затраже снагу за такву љубав – тиху, али непоколебљиву, каква је водила и Светог Агапија и оне који су са њим страдали.
snagajuga.24