Друго издање конференције „BELTALKS: Belgrade Economic Talks“ одржава се 10. септембра 2026. године у Београду, уз учешће око 150 представника политичког, пословног и финансијског сектора из Европе и региона.
„WMG“ фондација, коју је основала компанија „WMG (Wireless Media Group)“, генерални је партнер конференције.
Међу бројним учесницима, који укључују дипломате, представнике међународних и домаћих институција, јесу и председник Србије Александар Вучић, први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали, председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, виши сарадник „GLOBSEC-а“ и бивши посланик Европског парламента Владимир Билчик, министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, Амер Капетановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, Кауш Арха, виши саветник Пупин иницијативе…
Обраћање Синише Малог
На питање зашто је замајац у инвестицијама мало опао у последњим годинама на Балкану, министар Мали истиче да је пандемија добро полазиште и да се пуно тога променило у међувремену.
– Ако погледате Србију, стопа раста од 2,8 одсто, однос јавног дуга према БДП од 43 одсто, рекордно ниска стопа незапослености, стабилан курс, рекордно високе резерве стране валуте и тако даље. Што се нас тиче, ми смо једина земља која се кандидује за чланство са добром инвестиционом оценом, то довољно говори о резултатима наше економске политике – рекао је он.
Мали каже да се променило свашта и да је оно што није било нормално постало нормално.
– 60 одсто свих директних страних инвестиција долазе у Србију, пошто смо ми највећа економија. Али глобална неизвесност је изузетно велика, десила се пандемија, рат у Украјини, енергетска криза, сада имамо кризу у Персијском заливу, америчку администрацију која уводи царине, све је то допринело споријој стопи раста глобалне економије и већи ризик – рекао је Мали.
Мали додаје да је величина земље битна и да је битно да се убрза пут ка ЕУ, да постанемо део шире породице и постанемо атрактивнији и сигурнији, посебно у случају неизвесног глобалног окружења.
– Разноликост је битна, регион има 18 милиона људи, и ако интегришемо цело тржиште можемо додати 6,7 одсто целини. У праву сте, имамо једну врсту економске политике, свако има своје приоритете, али разноликост је позитивна. Зашто да нас не приме као целину, јер ако погледате европски континент логично је да све земље буду део ЕУ – додаје он.
Рекао је да је Србија чврсто на путу у ЕУ и да инсистирамо, као што је говорио и председник Вучић, на интеграцији.
Дамијен Сорел, представник Европске инвестиционе банке, истакао је да је повезаност кључна и Србија на томе већ ради, попут „SEPA-е“ или зелених коридора.
– Много тога се већ дешава, али можда не довољно брзо, али крајњи циљ је регион унутар ЕУ.
Француска подржава Србију и отварање Кластера 3
– Француска се снажно залаже за отварање поглавља, али то не значи аутоматски и затварање. Кластер 3 захтева одређено време, као и други кластер, наравно. Ми смо морали да одлучимо да ли ћемо тај кластер затворити или не, и сматрам да би то, осим техничке димензије, послало јасну поруку целој земљи. То поручује да ми јесмо на страни Србије и Западног Балкана, али отварање Кластера 3 за обичне грађане звучи као техничко питање, али је значење врло битно – истакао је Рене Троказ, изасланик Француске за Западни Балкан.
Марина Хлистун, директорка „UkraineInvest-а“, напоменула је да Европска комисија треба да схвати како да уравнотежи економски раст широм Европе. Различите земље имају различите потребе, треба наћи уравнотежен модел са одговарајућим бенефитима за будуће земље чланице. Према њеним речима, Украјини је важна и економска синхронизација са земљама ЗБ.
Отварање конференције и обраћање Роберта Ваша и Владимира Билчика
Роберт Ваш је на самом почетку истакао да једна недеља у политици траје врло дуго, „а тако се управо осећамо у Србији“. Како је навео, нашу земљу очекује важних шест недеља.
– Али, гледајмо даље од политике и фокусирајмо се на економију у наредној деценији. Моја прва порука је да економска интеграција не може да чека датуме за проширење. То не треба да се догоди за 10 година већ сутра – навео је Ваш, додавши да регион и други суседи могу да постану део решења.
Према његовим речима, економска интеграција не мора да почне тек са приступањем него много раније и не може се део европског континента оставити по страни и изван ЕУ.
Владимир Билчик је рекао да је прошле године на отварању био јако нервозан.
– Питао сам се да ли би требало да будем ту, да ли да дођем, контекст у граду је био поларизован, поларизована политика… Али имали смо једну веома успешну конференцију. А данас, драга господо и даме, пријатељи, имам пуно самопоуздања зато што видим пуну просторију Европљана, људе који су битни када је у питању проширење, и уверен сам да можемо да водимо врло практичну и квалитетну дискусију. Имамо и представнике влада из неколико земаља кандидата, имамо представнике међународних финансијских институција, и наравно имамо и представнике заинтересованих страна из Србије. Сјајно је бити у Београду, овај догађај долази у право време – рекао је Билчик.
Каже да смо се у прошлости бавили проширењем у много комфорнијем окружењу, када није било ратова, и да Европа више нема луксуз да не ради ништа.
– Зато смо овде, да видимо како можемо да погурамо агенду проширења, и као што је Роберт већ рекао, доношење одлука није само политичка ствар. Ту су зато наши партнери, који ће са нама причати у разним капацитетима. Хоћу да се захвалим Удружењу банака Србије, имамо и партнере из разних сектора, из здравственог сектора и важно је да наш партнер „WMG“ фондација представи свој пројекат „EUmetra“ данас. То ће све довести до једне практичне дискусије о томе докле смо дошли у процесу проширења.
Шта нас очекује на почетку форума „BELTALKS 2026“?
Форум „BELTALKS“ отварају Роберт Ваш, председник и оснивач „GLOBSEC-а“, као и Владимир Билчик, виши сарадник у овој организацији и бивши посланик Европског парламента.
Потом следи панел „Трка за инвестицијама: како Западни Балкан учинити привлачним за инвестиције?“
Глобална конкуренција за капитал постаје све интензивнија, а инвестиције све више одлазе на тржишта која обједињују величину, стабилност и јасну стратешку усмереност.
Западни Балкан поседује многе предуслове које инвеститори траже – од географске близине ЕУ и развоја инфраструктуре до неискоришћеног потенцијала за раст – али фрагментисаност и даље ограничава привлачност региона. Како проширење поново добија замах, кључно питање јесте да ли регион може да пређе пут од скупа малих тржишта до јединственог простора привлачног за инвестиције.
Док се Европа припрема за обнову Украјине и нови талас индустријских инвестиција, како Западни Балкан може да се позиционира као стратешки партнер, а не као посматрач?
Који је најважнији сигнал који владе данас могу да пошаљу како би привукле приватни капитал на дужи рок?
Учесници:
– Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија Србије
– Дамијен Сорел, шеф Регионалног представништва за Западни Балкан Европске инвестиционе банке
– Рене Трока, специјални изасланик Француске за Западни Балкан
– Марина Хлистун, извршна директорка „UkraineInvest-а“
– Јан Ружичка, директор за спољне послове при „PPF Group“
– Разговор води: Рафаел Миндер, дописник „Фајненшел тајмса“ за Централну Европу
kurir.rs