У савременој политици мало шта је опасније од злоупотребе деце у идеолошке сврхе.
Деца се представљају као симбол моралне чистоте и користе као штит одређених политичких наратива, док се свака критика њихових порука проглашава нападом на само дете.
Породица је последња брана потпуној контроли човека и зато је честа мета глобалистичких и крајње левичарских идеологија. Када год видимо дете у политичкој улози, најважније питање није шта говори, већ ко му је те речи ставио у уста.
Док јавност гледа у невино лице и дечји осмех, неко из сенке користи најчистији људски инстинкт, заштиту потомства, како би прогурао политичке циљеве. Управо у томе лежи најопаснији облик манипулације: када се деца претварају у оружје против сопствене породице, народа и будућности.
Цео текст можете погледати на линку испод.
lažomer