Србија се суочава са директним захтевима Брисела да пошаље своје трупе против Русије, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на Парламентарној скупштини Организације договора о колективној безбедности.
И то није све када је реч о односима наше земље и Европске уније. Европска комисија процењује да ли Србија и даље испуњава услове за коришћење средстава из европских финансијских инструмената, изјавила је комесарка за проширење Марта Кос обраћајући се Одбору за спољну политику Европског парламента.
У међувремену председник Александар Вучић је најавио да ће се, до Ђурђевдана или који дан касније, знати када ће бити одржани ванредни парламентарни избори.
Колико се у међународним круговима уважава став Србије да не учествује у војним конфликтима, за Курир телевизију, говорили су др Рајко Петровић, политиколог и Драгољуб Којчић, политички филозоф.
– Као прво, оно што смо синоћ чули од руског министра спољних послова Сергеја Лаврова јесте, наравно, пре свега став Руске Федерације, вероватно и његов лични став, али то не мора да значи да је у потпуности тачна и прецизна информација. У том смислу, ја бих сачекао и волео да чујем став руководства наше државе, јер смо ипак ми ти који имамо конкретне односе и са једном и са другом страном и не треба да будемо објекат ничије анализе, рекао је Петровић.
Европа јача капацитете
Како истиче Петровић, западноевропске и поједине источне земље све интензивније раде на јачању својих војних и безбедносних потенцијала у новом геополитичком контексту.
– Са друге стране, нажалост, тачно је да се земље Западне Европе активно наоружавају, са прилично јасним циљем јачања својих капацитета у односу на Русију. Ту пре свега мислим на Немачку и Велику Британију, делимично и Француску, али све више и Италију, која у том смислу развија посебну сарадњу са Немачком. Оштрија политика приметна је и у Шпанији, Португалу и многим другим земљама, да не говоримо о државама које су некада биле део источног блока, попут Пољске, балтичких земаља и Румуније, објаснио је.
Којчић сугерише да поруке из Русије могу представљати својеврсан политички притисак кроз постављање захтева које је тешко испунити.
– Док је Александар Вучић креатор наше спољне политике, Србија неће слати своју војску да учествује у било каквом конфликту, а поготово не у Русију. То је, практично, аксиом од којег можемо даље развијати тезу. Сада се намеће питање зашто ова порука долази баш сада и зашто долази из Русије? Можемо то објаснити једном аналогијом. Лоши педагози, уколико имају одређени анимозитет према неком ученику – био он оправдан или не – често му задају немогућ задатак који не може да испуни. То је начин да се са њим „изађе на крај“ каже Којчић.
– Ако ту логику пренесемо на међународне односе – уз нужну резерву и свест да реалност може бити сложенија – можемо претпоставити да, уколико такве информације заиста постоје и долазе из руских дипломатских или обавештајних канала, онда треба покушати разумети контекст у којем настаје идеја да се Србији, њеном руководству или Београду постави практично немогућ захтев, закључио је, за Курир телевизију.
nsuzivo.rs/kurir.rs