За 14 година животни стандард грађана земље драстично је побољшан, а српска економија је подигнута из пепела и постала једна од најбрже растућих у Европи, уз рекордне плате, пензије, БДП, инвестиције, девизне резерве.
У обавезама и задовољствима свакодневице некад је лако заборавити како је некада било и како се некада живело, уосталом не кажу џабе да се човек на добро најлакше навикне. Зато, важно је подсетити да је пре 2012. године, пре доласка Вучића на власт, просечна плата у Србији била 366 евра, док 2026. износи 1.034 евра.
Проф. др Михајло Рабреновић скенира економију Србије пре 14 година и данас.
Проф. др Михајло Рабреновић оцењује да је Србија за 14 година знатно подигла животни стандард, уз рекордне плате, пензије, БДП, инвестиције и девизне резерве.
Наводи да је просечна плата порасла са 366 евра пре 2012. на 1.034 евра у 2026, док су у првих седам месеци 2026. зараде реално биле веће за 8,5 одсто.
Истиче и стабилан курс динара, као и око 38 милијарди евра страних директних инвестиција од 2013. до 2024.
Бројке говоре
Проф. др Михајло Рабреновић, стручњак за државну управу, објашњава за Курир да је, када се говори о економском путу Србије од 2012, најважније питати шта се променило у животу људи: колика им је плата и пензија, могу ли да планирају трошкове и да ли се у њиховом месту отварају нове прилике.
Бројке помажу да на то одговоримо. Србија је током овог периода ојачала економску основу.
Повећана су примања, привучене инвестиције и порасле финансијске резерве. То је створило више простора и за помоћ становништву и за улагање у будућност. Напредак, ипак, није пођеднако стигао до сваке породице и сваког краја и то је разумљиво.
Важно је нагласити да овај пут није пређен у мирним околностима: корона је прекидала производњу и кретање људи, ратови и сукоби реметили су светску трговину, а енергетска криза повећавала трошкове привреде и домаћинстава.
Развојем је требало управљати тако да се истовремено чувају здравље, радна места и снабдевање. И отпорност у таквим условима део је резултата – објашњава наш саговорник.
У првих седам месеци 2026. просечне зараде, када се одбије раст цена, биле су веће за 8,5 одсто него годину дана раније.
Дакле, раст је био већи од инфлације и повећао је куповну моћ. Побољшан је и однос просечне зараде и потрошачке корпе.
То је показатељ напретка, али неки зарађују мање од просека, а трошкови свих породица природно нису исти.
Инфлација је у последње време била умеренија него у годинама највећих поскупљења, док су зараде брже расле – говори проф. Рабреновић и подсећа на велики раст пензија, али и да су пензионери својевремено поднели највећи терет привременог смањења пензија током финансијског прилагођавања.
ЦЕХ КОЈИ СУ ПЛАТИЛИ СВИ ГРАЂАНИ: Блокаде нанеле велику штету
Рабреновић наглашава да је економски живот трпео последице због дуготрајних блокада, јер су блокаде факултета нарушавале редовност наставе и испита, а блокаде путева отежавале одлазак на посао, испоруку робе и свакодневно кретање.
Цену изгубљеног времена често плаћају и људи који у политичким акцијама уопште не учествују.
Охрабрује што се и међу некадашњим тзв. блокадерима чују гласови који преиспитују да ли су блокаде донеле више штете него користи.
Право на протест прати одговорност према туђем раду, учењу и кретању.
Стабилан курс није само тема за банкаре, јер породици која прима плату у динарима, а отплаћује кредит везан за евро, нагло слабљење динара повећало би рату без новог задуживања, објашњава наш саговорник:
Током 2025. промена курса динара према евру износила је 0,3 одсто. Предвидивост олакшава планирање и грађанима и предузећима – оцењује Рабреновић.
Додаје да је од 2013. до 2024. у Србију кроз стране директне инвестиције уложено око 38 милијарди евра, а 2024. прилив је достигао 5,2 милијарде.
Улагања могу донети опрему, технологију, обуку и приступ новим тржиштима. Корист се шири и на домаће добављаче, превознике и услуге. Следећи задатак је да инвестиције доносе што квалитетнија радна места, боље плате и више посла домаћим предузећима, уз одговорност према животној средини. Инвестициони кредитни рејтинг је поверење које треба чувати одговорним управљањем – истиче професор.
Конкретне мере
Рабреновић наглашава да је политичко лидерство Александра Вучића имало важну улогу у постављању инвестиција и инфраструктуре међу развојне приоритете.
Трајност резултата зависи и од тога да институције планове спроведу добро и на време. Србија је створила снажнију економску основу, а сада је најважније да је људи осете у сигурнијем животу. Смисао развоја је и у слободи да човек бира, планира и не живи стално у страху од сутрашњег дана. Економски раст вреди када поправља свакодневни живот.
Пут до села, лек за пацијента, боља школа и посао за младог човека конкретна су мера уложеног новца. Развој је најуспешнији када истовремено решава данашњи проблем и отвара више могућности за сутра – закључује саговорник Курира.
kurir.rs/nsuzivo.rs